Učitelj

Књижевни преглед 215

су писали докторске радње на страни о нашим просветношколским приликама. У овоме погледу треба с похвалом истаћи дисертације покојног Др. Стеве Окановића Гје serbische Volkзер шт Пгепзје дег Егглесћипг, Јена 1897), покојног Др. Милоша Перовића („Пијетро Косорић“, веома даровити песник) о нашем Jlocarejy Die pddagogische Anschauungen von Dossitheus Obraдоуш5сћ, Цирих, 1906; и Др. Милан Шевић такође је написао: Dossitheus Obradovitsch. Neusatz, 1899), Др. Игњата Бокура (Die Eniwicklung der serbisch-nafionaleh konfessiollen Volksschulen und Bildungsanstalfen fir Lehrer und Lehrerinnen in Ungarn und Kroatien-Slavonieh von 1878—1906, llapax, 1911) a T. Оваке тезе више су за препоруке него ли икоје друге. Страни народи треба да чују и о нашим великим педагозима школницима просветитељима и школско-просветним приликама, јери ми можда и сувише знадемо о многим страним, неславенским _ просветно- школским радницима који се такорекућ не могу ни упоредити са многим нашим просветно-школским радницима, као што су: Св, Сава, Доситеј Обрадовић, Др. Ђорђе Натошевић, М. Миловгновић, Никола Ђ. Вукићевић, Даворин Трстењак, Иван Филиповић, Др. Војислав Бакић, Јосиф Панчић, Стјепан Басаричек, Милан Ђ. Милићевић, Јова Миодраговић, Сретен Аџић, М. Милошевић, Стева Поповић, Др. Стева Окановић, Др. Ђуро Турић, Вјекослав Кошћевић, Мита Нешковић, Љу" девнт Дворниковић, Љубоје Длустуш, Антун Цувај, Др. Јовановић Батут, Др. Јелица Беловић- Бернаджиковска, Јован 'B. Јовановић, Др. Душан Рајачић, Жика О. Дачић, Љуба М. Протић, Никола Томазео, Александар Живановић, Стева Поповић, Пера Марковић, Петар Деспотовић, Живко Драговић, Стево Чутурило, Петар Радуловић, Петар М. Илић и т. д. Осим тога лепо би се могле написати тезе о Др. Јовану Цвијићу као педагогу и психологу, о важногти филозофије Др. Бранислава Петронајевића по педагошку теорију, о просветној улози наших великана. Вука С. Караџића, Андрије Качића- Миошића, Андрије Релковића, Др. Људевита Гаја, Станка Врази, протопоп Јована Рундечића, о Др. Јовану Јовановићу. Змају као дечијем писцу (мислим да је сличан пример тешко наћи и у богатој страној литератури), о учитељским карактерима у лепој књижевности (н. пр. у Веселиновићевим „Борцима“ и т. Д.), 0 педагошкопросветним мислима Његуша, о васпитању укуса проф. Богдана