Učitelj

518 Учитељ

физике и експерименталне физиологије чула; 2)аналогију Вунтове психологије са Хербартовом психологијом; 3) Хартмановоиспитивање дечијег круга мисли (посве у духу Хербартоваца);: 4) Мојманово схваћање педагогије као емпиријско истраживање“ са особитим обзиром на 5) науку о даровитости и испитивању иителигенције.

Трећа глава (стр. 53—68) посвећена је симпатичној педагошкој појави оца модерне педагогије, Песталоцију, с особитим обзиром на његову „идеју природности“ у васпитању. Ова глава. | бави се 1) „најунутрашњијом“ страном људске природе, 2) ис= питивањем главних радња и 3) истицањем животне заједнице.

Четврта глава је релативно највећа а бави се 1) развићем и васпитањем; 2) испитивањем развића душевног живота у ђака; 3) једним погледом у душевно целокупно развиће; 4) схваћањем животне заједнице; унапређењем и руковањем развића за увађање у животну заједницу, с особитим обзиром на, а) суштину и циљ васпитања и 6) испољавање или уређење: васпитања.

Теза се завршава азбучном назнаком употребљене литературе (стр. 100—101) и казалом имена и стварним регистром:

5. Главни резулташи или још боље речено главни закључци тезе јесу ови:

1) Док Хербарт, Вунт и Мојман сматрају развиће као производ збира многобројних садржаја свести исти долази од спољашњег утецаја, Песталоци узима развиће као битну, унутрашњу и законску својственост духовног живота.

2) Права суштина духовног развића не може се добити: на темељу закона људског природног развијања, као што хоће два горња немачка правца, јер човек није само индивидуални“ продукат — човек постаје човеком само у животној заједници.

3) Историја духовног развића човечанства учи нас да чисто, емпиријска наука нити постоји нити је може бити. Емпирија(искуство) ради само на чињеницама, али не постоје никаквенесмишљене чињенице које се просто изналазе. Због тога и: експериментисање може послужити науци о васпитању само. онда ако се експерименат поклапа са знанственим (научним) сазнањем истакнутих проблема.

4) Ступњеви развића немају икакве везе нити са теоријом типова нити са испитивањем интелигенције.