Učitelj

596 Учитељ

буду слуге и кочијаши код сеоских газда. Довршивши на двоје на-троје свој школски рад, учитељ одлази сеоском зеленашу те му чисти шталу, цепа дрва и уопште ради све могуће домаће послове. За тај његов тешки рад даду му чанак слабд запржена варива и парче хлеба,

Сеоске учитељице пак врше по газдашким кућама дужности собарице, шваље итд. Неки пут јој укажу част: позову је као себи равну, „компањонку“, да попије шољу чаја, и да слуша бескрајне вечне сеоске сплетке.

У местима где је год узела јачега маха, многе су се учитељице саблазниле обезбеђеним и ситим животом, сасвим су напустиле школу па су се најмиле да служе као дадиље и собарице.

__ По себи се разуме да призор гладног учитеља или учитељице, које су закупили сеоски експлоататори — у великој мери обара њихов ауторитет и углед у очима ученика.

А и какво је ту учење! Кад су и гладни ученици слабо пријемчиви за науку, разуме се да ни гладан учитељ не стоји на висини. А нарочито тада, кад у школи нема ни дрва, ни уџбеника, па чак ни писаљака.

Положај руског сеоског учитеља постаје збиља трагичан. Нарочито је трагична судбина учитеља из „гладних“ губернија. Мрачне и страшне вести долазе из губернија, захваћених глађу. У Самарској губернији, учитељица Шломске школе, Власова, умрла је, јер „дуже времена није видела хлеба“. У Ставропољском округу умро је учитељ Антимов, кога је, према ислеђењу, „постигла смрт од потпуног гладовања, и услед тога што се је хранио свакојаким биљним сурогатима“.

А мало су утешније и вести што долазе из вароши. Многи варошки учитељи, лишени свих средстава за одржање живота, остевљају школу и „мењају професију“. Ми имамо у овај мах у варошима већ много учитеља који су прошли биро-е, у пиљарнице, у кочијаше — куд хоћете. |

По варошима су регистроване проститутке које су на питање: „Чиме сте се раније бавили“, одговарале: „Била сам учитељица“, при чем би показале документа која су потврђивала њихове исказе.

=