Učitelj
Књижевни преглед 671
весних статистичких података из Липсовог лабораторијума и 'ЖХартманових покушаја који дају врло мало научно педагошког клорофила. Та средства тичу се у главноме двеју помоћних педагошких наука, етике и психологије, а остале помоћне науке «логика, историја културе, биологија, епистомологија, социјоло гија, економија, хигијена, еугеника, статистика) скоро су посве неупотребљене. Но ја с овим нећу да приговорим Др. М. јер он није крив што му његов главни академски учитељ није рекао: dn der Begrenzung zeigt зјсћ дег Мејзјег. Ја не корим ви Др. „Липса, јер ни он није крив што су му натурили да поред фи„лозофије предаје и педагогику. На немачким универзитетима поред све оне хуке буке за педагошке катедре ни данас нема скоро ни једног универзитетског професора који би се посве-тио само педагогији. (У овоме погледу су Американци куди камо даље отишли од"својих немачких наставника, јер имају варијетет професора на педагошким катедрама што се сасвим подудара са једном академском диспиплином, која је ако не више а оно зацело исто тако компликована као и географија ваука која се данас не може ни замислити без геологије, кли„матологије, биологије, статистике, антропологије, етнографије, психологије и т, Д).
Метода излагања Др. М. прегледна је и јасна, само је дедна доста велика омашка што се истичу скоро само тачке саглашавања, а научне методе у излагању педагошких идеја не може бити ако се не износе барем главније тачке разилазжења у појединих педагошких струја и аутора. То је узрок што Др. М. покаткад обара извесне идеје великих гутора са простим ослањањем на мајушне и незнатне писце који су више пропагандисте вего ли научни критичари (8. пр. Фелш), или пак просто багателише у примедбама (стр. 55) здраве педагошке идеје којих се и сам Др. М; доста држи. Тако н. пр. Др. М. тврди да Наторпова педагогија није богзна како јасна што у ствари није тако. Сваки које је читао Наторпово познато дело (бог арадагогт) олако ће увидети да он своја основна начела црпи из три јасна врела — из Платона, Канта и Песта -лоција. Од Платона он извађа своје појимање 1.) идеал др скаве која се оснива на принципу правде; 2.) идентитет социјалних (друштвених) и индивидуалних (појединчаних личних) врлина, истина, храброст, умереност и правичност; 3) три при-
5%