Učitelj

Некролог 683

или држи сензационе говоре. Бар то се данас цени и уважава. И то је оно о чему се пише и говори. Сви остали, који то не раде и непојављују се са том робом на публичној пијаци, остају непознати, забачени и најзад иду у незнане гробове! Зато се многи труде знајући све то, да макар штогод принесу на ту рентабилну пијацу, па макар овамо, на другом послу, ништа не урадили.

Чика Сима није био работник те врсте, која доноси рекламу. Он није био ни писац ни говорник. И зато је остао нико и ништа! Али зар 50 година просветног рада нису једно велико дело2 Зар 50 генерација обучених и упућених у свет, нису 50 најлепших написаних књига2 једна од тих његових књига, то сам ја! И ја би био неблагодаран ђак његов, кад то не бих казао. У овом тренутку подсећам се на једну ђачку епизоду. Кад научисмо лекцију о знатним местима и знамени"тим људима рођеним у њима, један ће ђак рећи: „Знатно је место и Н. зато што сам се ја у њему родио“. Сви се насмејаше, али му дадоше за право. Исто тако и ја велим: Сима Поповић, учитељ, био је велики човек, зато што је био мој учитељ. Нећу ца наводим његове специјалне заслуге за мене лично, коме имам једино да благодарим за све ово што сам данас. То припада лично мојој личиој биографији. Али нећу да пропустим његове заслуге на другом пољу мимо мене.

Рођен је у Мачкату код Ужица око 1845 год. Дошао у В. Шиљеговац за учитеља 1866 год. свршио је 4 раз. гимназије у Београду. Он дакле припада оном колу учитеља наших, које није знало ни за Учитељску Школу, на за Педагогију. Али је у свом васпитном раду имао толико педагошких поступака, да се мало разликовао од стручних учитеља. Анализа дечијег знања, први пут кад дођу у школу, ђачка чистота, дечије игре, увек марљиво обрађиване, саморадња код ђака, очинско поступање према ђацима и увек тих и одмерен тон његовог говора, били су стална његова одлика. Ту у В. Шиљеговцу дочекао је и ту непријатност да му Турци спале школу 1876 год. Одмах по свршеном рату узео је учешће у „зидању нове школе, данашње највеће и најлепше школске зграде у Србији. Ко је год пролазио за Рибарску Бању, могао је видети ту импозантну школу.