Učitelj

Druš'vo i vaspitanje u istoriji čovečanstva 691

studija, pre desetak godina za docenta pedagogike na ciriški univerzitet. Sajdel je. tu priliku iskoristio, da u vidu pristupnog predavanja kritički obeleži sebe prema dosadanjoi pedagoškoi istoriografiji. Pored toga Saidel je stavio sebi u zadatak, da označi, u vezi sa ekonomskim odnosima, osnovne пе sisteme kod naroda u prošlosti i sadašnjosti.

Pri posmatraniu veze između države i društva sjedne strane

kao i pedagoške teorije i prakse s druge strane, Saidel polazi od”

četiri velika stupnja razvitka ljudskog roda. Ti stupnjevi su: va?rvarstvo, ropstvo, feudalizam i, najzad buržoasko drušivo ili kapi-

falizam. Svako od ovih stupnjeva ili socilalnih oblika odgovarao

ie jedan naročit sistem vaspitanja.

« II.

Jednog u strogom smislu reči vaspitnog sistema nije bilo u

prvobitnog praslobodnog doba varvarstva. Ako hoćemo da sa-

znamo vaspitnu praksu ovoga doba ne stoji nam na raspoloženju nikakvo istorijsko znanje tog doba, već to možemo saznati samo posredno preko etnologije. Etnologija nas uči, da je život, uređenja: i duša današnjih prirodnih (divliih) naroda gotovo istovetna sa životom i: uređenjem prvobitnih naroda Upoređeniem, dakle sa današnjim živim divljim narodima možemo da izvučemo zaključak o tome, da je celokupno vaspitanje primitivnih naroda upravljeno na to, da se mladež uputi na one poslove i životne zadatke, koji su najkorisniji u torbi za opstanak pojedinca i čitavog plemena. Tako se kod lovačkih plemena, s obzirom na prirodnu podelu rada, formiralo različito vaspitanje za dečake, a različito za devojke. Tu se dečak od najranijeg do5»a uči u rukovanju oružja, u iraganiu i vrebanju divljači, dok se devojka priprema za čuvanje i zgotovljanje lova i plena. Kod pastirskih plemena tog primit.vnog · doba je isti slučaj podele vaspitanja na polove. Dečaci se uče da čuvaju i neguju životinje i da s njima kreću na rad, a devojke se staraju i pripremaju za stočne proizvode: mleko, sir, kosti, dlaku i vunu. Kod ribarskih plemena vaspitanje je sve u znaku ribarskog života. Tu se mlajež uči plivanju, veslanju, ribolovstvu i građenju čamaca, kod zemljoradničkih plemena upućuju se dečaci u radove poljoprivrede, a devojke u smisao domaćeg života. Prema tome jasno se vidi, da je kod primitivnih naroda praksa vaspitanja bila pod presudnim uticajem socijalnih formi i odnosa. Na:

“