Učitelj

Ђ. Даничића Мисли о Буквару 709

С колико је мало пажње ргђена толико важна књига показује и погрешно раздвајање речи на слогове. Ту се налазе чак и овакви примери: ре-иљђ, ки-иђ, шо-пиљ, шу-иф, Најзад се није пазило ни на избор речи. јер овде има и таквих којима значење ни људи не знају. „Тако н. п. ја не знам шта је у Српском буквару на стр. 24 „халишљ“ или шта су „Крушне rope“ и „Шумава“.

Остаје трећи начелни захтев: хоће ли деца, учећи по овом Буквару, „јачати духом“, хоће ли „малено знање своје множити2“

У одговор на то Даничић наводи многе примере нелогичности чак и онда кад је штиво добро изабрано. А што се тиче умножавања знања у језику вели: „Сваки народ треба да чува свој језик. За то у свакој књизи треба да је језик чист а највише у буквару, јер се њим најлакше може народу језик искваршти. Буквар треба да прочита свако дијете, тако га чита сав народ, па кад друга зла могу из буквара у народ пријећи и најлакше га покварити, те се тога ради толико пази, дау буквару нема таковијех зала, како не би могао и рђав језик из буквара пријећи у народ, како не би могао буквар најлакше · народу језик искваритиг“ За доказ наводи масу примерг из те књиге,

Дакле у погледу речи у буквару нема потребне чистоте „Сад, вели, да видимо како се у њему ријечи мијењају и једна с другом слажу.“ И ту је, наравно, пуно погрешака: „науки“, „стоки“, „жетеоц“ — и т. д. А уопште узевши „правопис којијем је Боби буквар писан више је утврђен на коријену него на говору.“

При самом крају своје реценсије каже Даничић: ада овако напишем.... на то ми вољу држа само мисао да буквар припада мећу најдрагоцјеније књиге у свакога народа.“

ж * ж

Као што се из изложеног види, Даничић сгоји потпуно на гледишту филолошком Њега у првом реду интересује то питање које је онда било главно међу толиким актуелним. Друкчија није ни могло бити у оно доба. Али се, тако исто,

лепо види како се и с те тачке гледишта осветљују корисни "Захтеви који се с разлогом могу постављати састављачу ова-