Učitelj

688 Учитељ

практичара данашњег времена истиче и педагошка наука, а нарочито научно ислитивање детета, испитивање духовних закон» развитка, духовног рада и његове психофизичке подлоге, а исто, тако испитивање обдарености, индивидалности, моралног KH вота и осећајног света омладине.

„Као најглавније у свему овоме јесте с једне стране напуштање од стране данашње педагогике укочене методике ранијих столећа и одбацивање једне јединствене нормалне методе: (што је био идеал Пестолоцијев); напротив данас тежимо само. сталности и слободном кретању ученика и не мање слободном; кретању учитеља и васпитача, који треба сами да изналазеи стварају методе, да их самостално пробају и да сами слободно одаберу градиво, како би се постигао највећи успех у' образовању. А из тога произилази с друге стране захтев за. новом организацијом школе, која оставља сваком учевику онај; пут, којим он може ићи помоћу своје обдарености и која извршује задатке образовања и културе нашега времена, Али; као резултат данашњег практичног педагошког покрета и као. резултат појединих испитивања у педагошкој науци излази то,. да реформа мора поћи са пространог основа области, појединих предмета, због чега јој у овом погледу остаје широко. поље рада. Због свога великог значаја, ова општа мисао, да, се ученик васпита у активној саморадњи и самосталности, да. му се пробуди свест о школском раду као по својој вољи изабраном раду, за чији успех треба да буде одговоран пред, својом савешћу — та мисао није досадашњим расправљањем. исцрпљена; а пошто се самосталност или саморадња можеи у појединим струкама различито показати, то је овај основан; педагошки захтев пре свега само један програм, који треба, опширно да се спроведе и при чијем извођењу морају учествовати поједини наставници стручњаци. Стога Не се с гледишта наставног градива морати створити потпуно нова педагогика.

У ранијим расправама, где сам покушао из ближе да одредим суштину духовне самосталности, извео сам, да је она. најзначајнија особина интелигенције. Она се показује у два. главна правца, као самосталност у области фантазије и у обла-. сти мишљења. Према тим главним правцима постоје опет два. главна типа интелигенције: једна претежно аналитичка, а друга,