Učitelj

Педагошка реформа и педагошка наука 689

претежно синтетичка обдареност фантазије и мишљења. На "првој врсти обдарености заснива се аналитичка фантазија и критичко мишљење, на другој комбинаторска фантазија и син"тетичко мишљење, које ствара. Схватимо ли ову разлику у духовној самосталности, онда треба при настави, која има да образује ову самосталност, да истакнемо ту разлику између "самосталности фантазије и самосталносги мишљења и да у "оба правца васпитамо ученика: у правцу аналитичко- критичке и синтетично позитивне или синтетичке самосталности. Свака једностраност у овом важном васпитном циљу била би фа"тална. Према своме искуству са студентима нашао сам много "више наклоности и обдарености за критичку него за позитивносистематичку самосталност, ова последња преставља највишу но у исто време најређу и за све велике радње највреднију духовну особину. Често сам морао у филозофском семинару да сузбијам пренагљену и ако стварно самосталну критику једностраног анализирања писца неке расправе, А ва позитиван систематичан рад био је способан само један мали део слушалаца. Према истом искуству могао бих усвојити да су ови основни типови обдарености различно подељени и према ме«стима. Словенски и романски народи наклоњени су увек више разлагању и критици, њихова духовна самосталност се испољава код појединих личности само у овом правцу, док су Германи, а особито Немци, сами систематичари. Васпитајмо народ у овој позитивно- систематичној духовној самосталности!

Наш последњи преглед о почетцима распростирања експерименталног психолошког и педагошког испитивања на више дидактичке проблеме, показује нам, да „границе“ новог начина "испитивања још нису достигнуте, Новија испитивања најтежих и најкомпликованијих односа наставе и њених принципа одложиће још за дуго времена њин изглед.

Овај реформни покрет има један сасвим интернационални карактер, како у науци тако и у пракси. Исти су проблеми, којима се бави психологија и педагогика у Америци и у Европи, и уз пркос све различности места питање школске организације додирује се у свима културним земљама. Трагика је, којој нема равне, што је у истом времену, у коме су заједнички задаци културе и науке створили интернационалну измену мисли и заједнички рад, који је био најпогоднији за изравнање нацио-