Učitelj

84 Учитељ

и многи други. Санктис на пример кад говори о абнормглној

деци, подразумева само психичку и нервну абнормалност или. како би неки рекли умне аномалије. По њему абнормалност“

има да обухвати све оне индивидуе, које се из ма: којих разлога налазе у једном стању инфериорности и не могу се прилагодити друштву у коме живе. . Квинтилио Тонини дао је по моме мишљењу једну класификацију на коју се можемо ослонити при проучавању 26-

вормалних.: (Он је абнормалне поделио на три групе: а) на оне,

који имају ма какве недостатке у чулним органима или говору:

муцави, глувонеми, слепи; 6) на френастенике: епилептици,.

неврастеници, хистерици, идиоти, кретени, ембесилни, и EF) Ba разуздане и неморалне: вагабунди, лењивци, силеџије, пустахије, адраповци и т. д. |

Подела абнормалних веома је важна ствар. Васпитач треба. да буде способан, да једну групу абнормалне деце класифицира.

јер само тако може на њих да примени васпитне принципе, који су различити за различите групе. абнормалних.

Код нас се о абнормалнима ништа није писало, нити је-

у пракси о томе ма шта рађено. Код нас тако рећи и не постоје заводи за абнормалне а једино дело,. које је у том погледу изашло, то је ово дело Љотићево.: Оно је написано марљиво и сређено и по библиографији види се, да се је служио најбољим страним делима те врсте. Уз свако излагање абнормалности, он је изнео и васпитни ток за ту абнормалност, организацију таквих института и дидактику за рад у њима. 10

је довољно за људе, које интересују и ти проблеми и њима ми.

то дело и препоручујемо. Браничево. Радиша М. Стефановић.

Б) СТРАНИХ. Руских. П. Лакомба : Воспитанје, основанное на психоло-

гји ребенка, сђ французскаго Е. КОргенсљ. Из библиотеке-·

слободног васпитања).

„У садање време ниједан се човек који је разуман не упушта

у непссредну борбу са „окружујућом“ природом. Напротив, сре-

1 Quintilio Tonini: „L” educazione del? uomo, secondo la psicologia e :

sociologia“. Roma 1911. Crp. 14.