Učitelj

Књижевни преглед 87

За препоруку је, што га овим нарочито као новину и препоручујем својим друговима.

12-УН,-1922. г. Б. Мирковић Бусиловац—Параћин. учит. Чешких F. A. Soukup. Uvod do ethiky. Nakladatel |. Оно у Ргаге Стр..150,

Ни оригинална ни преводна наша књижевност у последње време не пружа интелигентнијој читалачкој публици дела ове врсте. И оно мало публикованих списа, који би се бавили питањима етике, стоји још под утицајем догматизма или пак носи више социолошки карактер него етички. Отуда, ко би се интересовао етиком као засебном научном дисциплином, био би довољан овим делом Зоџкир а, који је њиме доста дипринео чешкој оригиналној научној литератури, премда она не оскудева ни у преводној литератури ове врсте.

Цело је дело подељено у тринајест одељака. Првим одељком писац износи обим ове науке и одређује јој место у си"стему осталих филозофских наука. Почевши од Платона и Аристотела пропраћен је развој етике у античко доба прелази на хришћанско па се исти одељак више задржава на етици из доба Канта, Хегла и Вунта. Усвајајући КШре-ову поделу фило зофских наука на опште и посебне писац сматра етику као саставни део ових других дајући јој место упоредо са правном филозофијом, естетичком, филозофијом религије и психологијом,. Успешно налази зачетке етике као науке још код Аристотела, Сенеке и Цицерона, код Хераклита налази прве ставове о алтруизму па чак и код Питагоре као математичара, али ипак сматра Сократа за оснивача етике. Пишчеви се радови површно дотичу стојичке и епикурејске филозофије сматрајући их пре етиком него филозофијом. Епикурејизам сматра, да је последњи стадијум у развитку грчке етике и да је то највише дала грчка етика. Што се тиче римског доба кратко поменувши Марка Аурелија писац пориче да су Римљани на 'овом пољу дали нешто више и прелази на хришћанско доба, у коме за етику види читаву револуцију. Чврсту везу између античке религије и етике опажа и у хришћанско доба, само што је преокрет у религији имао и преокрет у етици. С појавом хриш-