Učitelj

88 Учитељ

ћанске религије констатује се и појава етичког каузалитета, Из хришћанске су се етике развили разни системи. С порицањем слободне воље постао је детерминизам противно индетерминизму. Обнављањем стојичког и епикурејског учења и њиховим спајањем са хришћанском етиком постао је хуманизам. Учење Меланхтона и Лутера са реформацијом учинило је велики обрт. Даље је писац прогресивнији. По њему нову етику основао је стварно француски скептик Сћагоп, чији је захтев, да се етика одвоји од религије. Од тада етика постаје засебна грана умне делатности, Илустрацију постигнутог успеха у развитку етике писац види у оним многобројним правцима етичким. Тако појава идеја под именом материјалног апреоризма, чији су преставници назвати интуиционистама, или пак оних идеја под именом формалног априоризма, чији је преставник Кант са Шопенхауером Хербартом Ш!тинозом.и Локом, затим појава онога правци под именом емпиризма кога је Спенсер под утицајем Дарвинових теорија преобратио у еволуционизам, па најпосле и појава Хекловог монизма, који изводи марална правила из природног и физичког положаја човека, све то за писца овога дела сјајно илуструје ону пажњу поклоњену етици | као науци у то доба. И сам у овом делу вели, да овим историјским разлагањем указује зависност етике од осталих наука, као и методе и обим њеног испитивања. Своју прогресивност истиче речима „да је тек развојем природних наука, у које се имају урачунати психологија и социологија, показано човеку место као члану природе као члану, који се у опште покорава за природу важећим прописима, и да је тиме дата основаност емпиричким назорима данас једино умесним“.

Други одељак износи однос етике према осталим филозофским наукама. Изнете су прецизно и прегледно везе са метафизиком, логиком, психологијом, естетиком, теологијом биологијом и другим наукама. Пажљиво је пропраћен развитак теорије сазнања нарочито од Џона Лока и његов утицај на етичка суђења. Етичари овога времена сматрали су етичким све оно „што људски ум правилно судећи за такаво призна“. Лајбницово доцније учење, да је за етичкс суђење непотребнг емпирија, почито нам је контрола логичког рада а рпоп дата, утрло је пут Кантовом априоризму, којим се противно Русо-у признаје урођена директива за етичко познавање, што су тео-