Učitelj

452 Учитељ

У постављању својих основних појмова новија психологија као да није била много срећнија од старије. Појам „душе“ који је ранијој, претежно метафизичкој, психологији служио као једно и сувише издашно средство за објашњење и најзамршенијих појава непосреднога искуства, морао је бити коначно избачен из психолошке науке. Он је избачен после увиђања, да је њега и после свих реконструкција, немогуће ослободити непсихолошких и ненаучних талога, које су векови за њега

привезани. Уместо дакле науке о души, психологија се прогла-

сила за науку о свести. Па је ли се што добило 2 Апстрахујући од тога, што је поље психолошког проучавања морало бити и сувише сужено, остављајући изван оквира свога интересовања све појаве, које свести директно не припадају, психологија ни у овако суженој области није успела да учини схватљивим не само многобројне сложене појаве свести, већ да ближе одреди и сам овај основни појам свој. Истина, погрешно би било мислити, да од овог сужавања области свога рада психологија није имала користи уопште. Не може се нпр. порицати,

да је баш ово сужавање, ограничавање, учинило, и то је сва- ·

како највећа добит, да је психолошко истраживање узело један далеко научнији карактер но раније. С тачније одређеним задатком психологије повећано је интересовање за њена питања, што је учинило да се број њених школованих радника изванредно умножи у свима културним земљама. Непрестано расте

број добро опремљених психолошких лабораторија, испуњених .

најпрецизнијим справама за мерење и контролисање психичких величина, а озбиљни и скрупулозни резултати тога рада испуњују дебеле тонове психолошких часописа, пуних табела, бројева, скица, дијаграма.... Али ипак, целокупни рад готово је ограничен само на простије елементарне, психичке појаве. Сложене и најсложеније остале су завијене још увек у мрачну

% копрену загонетнога. Укупност пак њихова свест, шта више

како се из речи поменутих психолога види, готово још увек представља једну психолошку мистерију. У осталом потпуно разумљиво. јер познати свест, значи познати целокупну психолошку законитост уопште: решити проблем психогенезе. Решавање овога проблема родило је многе методе.

једна од последњих и, како горе рекосмо, најпретенциознијих :: која хоће да продре у најинтимније кутове свести, и да у њима_