Učitelj

Психоаналитичка метода 535

пошто је некадања асоцијативна психологија замењена модерном, тзв. аперцептивном психологијом, код које је вољни фактор од пресудног значаја за свесна психичка везивања. Међутим ипак ће се код ње морати запазити ово: прво, да она под појмом асоцијације не подразумева, како то раније чини сензуалистичко асоцијативна психологија, просто и искључиво везивање престава или интелектуалистичких елемената уопште, већ да је код овог везивања управо емоционални моменат од одлучне важности: ту се дакле готово целокупно асоцијативно везивање управља по механизму емоционалног додира; и друго, да је њен поглавити рад управљен првенствено на ону област психичког живота, где је вољни акт несумњиво ослабљен. Да се пак један велики број психичких појава, све дакле оне, које теку с минутом учешћа воље, могу и управо морају објашњавати једино асоцијативним механизмом, свакако не могу спорити ни сами противници асоцијативне психологије. јер где се јављају тако интензивне аномалије у процесу репродукције, да се може говорити „о цепању свести“ и „дезеагрегацији ја“, као што је случај код хистеричара, ту је несумњиво, да се актуализирање „психичких садржаја не обавља са свесним вољним учешћем, већ по чистом асоцијативо-констелативном механизму. једино слабљењем и алтерирањем вољнога акта и може се објаснити она силна флуктуалност у памћењу и сећању оваквих субјеката, оно чудно скакање с предмета на предмет приликом репродуковања доживљеног материјала. Ова алтерација опет вољнога акта резултира, у крајњој линији, из наглих "и дубоких промена свести у афективном погледу. | Емоција, дакле као посебан елеменат свети и посебан

фактор свесног механизма, за саму свест и за свесне промене од далеко је важности, но што су то интелектуални елементи. Истина, не може се одрећи свака улога при овим последњим, и то тим пре, што је, како је познато, чисто одељење емоција од интелектуалних садржаја, услед њиховог сталног реципрочног утицаја, потпуно немогуће. Али ипак, пошто смо осуђени, да до емоционалног живота, за научне сврхе, продиремо тек кроз форме нашег сазнања, и да овај интерпретирамо на „интелектуалистички“ начин, врло се често дешава, да оно што у општем психичком животу припада емоцији, придајемо интелектуалним садржајима, за које је она везана, нпр. пре-