Učitelj

536 Учитељ

ставама. Тако су интелектуалисти готови, да снагом престава или идеја објашњавају ствари, које психоаналитичка школа објашњава динамиком емоција. Дубоке промене свести, њено „подвајање“ код хистеричара, тумаче први нпр. предоминирањем извесних представа огромног интезитета, које целокупну свест субјектову апсорбују. По психоаналитичкој школи пак не може се никако узети, да је онај фгктор, који је целокупну свест субјектову апсорбао, управо само једна престава. Престава је за цело ту, али оно, што је учинило да се у свести субјектовој изврши једна психичка револуција и оно што ову и овакве преставе (тзв. „фикс“ идеје) у свести одржава, свакако није само њена сопствена снага (јер шта она објективно. аначи за субјект), већ снага онога, што она у субјективном смислу за индивидум значи, тј. снага емоције. Готово цео појам о свести битно је измењен од како су утврђене две тако: важне карактеристике свеснога живота: прво, да у сваком тренутку у свести може постојати само једна основна емоција, до интелектуалних елемена, симултано датих, може у њој бити ви.џе, при чему онда њихови парцијелни емоционални еквиваленти образују једну једину, заједничку, емоцију; и друго, да интензитет појединих интелектуалних елемената свести, услед. потенцираних њихових емоционалних еквивалената, може бити тако снижен, да се они за свест могу потпуно изгубити, при чему свест онда остаје испуњена једино емоционалним елементом. Та два момента код свести и сачињавају оно, што обично означавамо свесним јединством и континуитетом свести у ужем смислу. И атуда се за емоцију и може рећи, да је она не само примарни елеменат свести у генетичком погледу, јер у општем психичком животу јавља пре интелектуалних елемената, већ да је она за ову и доцније примарни елеменат, једно због тога, што свест никако није без ње, и друго, што она њу често испуњава готово сама, без интелектуалних садржаја. Утврђивање претежног значаја емоција за психички живот сматра се једном од најдрагоценијих тековина модерне тав. антиинтелектуалистичке психологије. Утврђивању међутим. овог значаја психоанализа је несумњиво много допринела.