Učitelj

Јавна говорница 587

>

молити, и утрошити 1,500.000 динара, да нам цариградски патријарх одобри кување св. мире. Цар Душан није молио, али се морало молити доцнија за скидање проклешства... Мора се, мора, молити и данас, па баш и за оно, на шта се има права. Доказивати, убеђивата, али на крају ипак — молити и мање силе, а некмо ли цара и патријарха. Нити је то понижење, већ ред код интелигентних људи, што г. Јовановић има прилику и сам да чита и данас на сваком акту које добије... | Сад долази опет заплитање г. Јовановића у „новију историјску науку“. „Лукави Грк“, архиепископ у Охриду, успео је вели, да српског владара, сина Стевановог, краља Радослава, потчини своме утицају, и Св, Сава је у знак протеста напустио домовину. Он не види у другом цитату из мог уџбеника, да међу узроцима одласка стоји и незадовољство због промене на престолу у коју ја нисам хтео да уводим мале основце. Међутим, не стоји оно што г. Јовановић тврди. „Лукави Грк“, то је учени охридски архиепископ Димшарије Хомати„јан, који је, као што би и сваки други на његовом месту, бранио вековна права своје столице, која је била у држави епирскога деспота, а потом цара — Тодора. Тодор је освојио и Солун, а на Исток његова држава захватила је и сам Андријанопољ. Димитрије Хоматијан крунисао га је за византиског цара, и Латинско Царство изгледало је да ће пасти у руке не Никеје, већ Епира. Отуда је Стеван Првовенчани, оженио свога сина Радослава Тодоровом ћерком — Аном. Отуда Радослав, иначе слаб владалац, подлеже политичком утицају моћнога таста. Али, кад је, неочекивано, бугарски цар Асен |, код села Клокотнице, између Пловдива и Адријанопоља (пролеће 1230 ) потукао и заробио цара Тодора, епирска "држава доживела катастрофу и Бугари заузели земљиште до Драча, -- дочекао је катастрофу и Радослав. Срби су одмах искористили. прилике женидбом Владислављевом са ћерком Асеновом, те сачували своју независност после грчке катастрофе. И тек после тога, Свети Сава даје оставку, иде у Палестину, и у, повратку умире у "Трнову:). То су, дакле, историјска факта, која не могу обо_рити никаква рђаво прочигана, непотпуно схваћена и субјективним мишљењем „допуњена“ тврђења...

5)! Јарефек““Стр,-290.-298. А КП 5%