Učitelj

180 Учитељ

тајегтси; и drugu ruku mogu to da budu ozlijede za vrijeme samoga rađanja, n. pr. kod t. zv. prenagljenog poroda (Sturzgeburt, partus praecipitatus); onda kad se porađa sa uporabom kliješta;ili su to ozlijede, nastale uslijed jakog stiskanja lubanje kod abnormalneuzanosti materine karlice i najposlije dolaze tu u račun i ozlijede glave, odnosno potresa glave uslijed pada uli udarca po glavi u: prvim godinama života.

Ovima traumatičnim slučajevima vrlo su nablizo oni slučajevi; gđe je kod drugog rađanja cirkulacija krvi djetinje glave, a timei mozga, poremećena dulje vremena. Ako se takvim poremećenjima. krvi pridruži još i velika osjetljivost živčavih elemenata, jasno je,„ da će se u takvim prilikama imbecilitet. lahko razviti, Zato ije i kod prvenčadi imbecilitet češći nego kod kasnije djece. Nesumnjivo je također, da djeca, koja se rode kao prividno mrtva (asfiktičkž porod), češće zapate slaboumnost, nego normalno rođena djeca, jer to asliktičko stanje po svoj prilici povlači za sobom i oštečenje mozga. Preveo Mil. Borojević.

— Nastaviće se. —

Радиша М. Стефановић, — Браничево.

Васпитање интелекта, сентимента И Воље.

1. Доктрина, која у идеји гледа главни принцип свих психичких активности, назвата је иншелектуализам и она је имала нарочито присталица код једне масе педагога Хербартове школе. Интелектуализам, дакле, налази да од идеја потиче све па и сентименти и воља, и да је настава кључ и основ васпитања. На тај начин појам духа добија своје јединстве, пошто“ се све концентрише у интедекту и у свести.

Али интелектулизам је имао и својих противника који су доказивали, да човек не ради увек према своме разуму, ните осећа и ради као што мисли, већ често мисли онако како рада. и како осећа. Према томе они тврде, да од идеја не произлазе сентименти и воља већ да они внотичу из душе јер човек по: природи мисли, осећа и хоће.

Ма шта се закључивало о снази идеја и јединству свести, тражећи у њима порекло сентимента и воље, стоји факт да