Učitelj

Васпитање интелекта, сентимента и воље 181

развитак интелекта не иде савршено палалелно са развитком сентимената и са јачањем карактера. Има људи, који у правцу и дужностима имају тачне појмове, али немају развијену сензибилност, нити потпуно чврст карактер. Али развити интелекат код деце, да буду способна за схватања и размишљања, циљ је школе и учитеља. Тај развитак не сме да буде ни на штету сентимената ни на штету воље и њихово хармонијско развиће било би принцип васпитне наставе, |

2. Многи пак виде у сентиментима центар сваке активности и сваког васпитања па препоручују, да се окренемо сентиментима ако хоћемо да будемо лепо васпитани, јер у њима лежи импулс за рад или нерад. Џристадица овог схватања био је нарочито Херман Лоц један од најватренијих поборника новог идеализма у Немачкој. Он је схватао, да су моралне вредности дате не од идеја већ од сентимената. Док је ЖХербарт од игре имагинација проналазио више идеје и сентименте, од чије јачине зависи невољна пажња, дотле је Лоцу сентнментима налазио центар психичког живота, који прате сваки чин мишљења, дају вредност перцепцијама и идејама, крећу жеље и акције.

Сентименти конституишу једну активност душе, која има моћ не само да представља спољашње ствари већ и да их осећа. Они су мерило, да ли једна ствар има вредности или не, По Хербарту чин воље је одређен од интензитета мотива а по Лоцу од сентимената. Ја чак верујем да у Лоцовим идејама има опасности од еудемонизма, али он је ипак имао великих 3аслуга што је истакао важност сентимената. Они су по њему најлепши украс, који има да се стави на васпитну зграду ико је богатији сентиментима, тај има лепшу и ведрију душу, тај има мекше срце и развијенију идеју доброте. Школа је дужна да развија сентименте али хармонијски са осталим душевним моћима јер ће само тако оправдати назив васпитне школе,

3. Многи модерни мислиоци стајали су на гледушту, да знање и сентименат не конститишу целу нашу психичку активност, већ да се душа приказује и у облику воље у којој је 'есенцијални и фондаментални знак душе. Та је доктрина назвата волонтаригам или енергизам и она данас има присталица у свима земљама.

Још у Шопенхауеровој философији воља је сматрана као трава есенција живота и бића а скорашње студије о инстик-