Učitelj

Почетно читање и писање 185

Методу срицања наследила је мешода зглашавања. Главна је њена одлика: зглашавање, т, ј. сливање гласова у целу реч. чОсобита је заслуга оснивача ове методе (Икелзамера и Стефанија), што су истакли потребу чистог изговарања сугласника, онако како се ови чују у самом говору, т. ј. бев икаквог додатка самогласника, — јер је то најважнији услов за изговорно спајање гласова целе речи, без прекида. Њихова је бесмртна заслуга, што су први уочили узрок, који омета спајање гла«сова код почетника у читању, и предложили начин, да се тај "узрок отклони. Они су, поред тога, истакли и једну врло важну чињеницу за што правилнији изговор гласова, а то је; правилно намештање говорних органа. Мада су њихови следбеници у тестраживању разних квалитета гласова и стварању њихових имена отишли толико далеко, да су, у томе погледу, створили читав хаос, из којега се не би могли лако исплести ни на: ставник ни ученици, ипак њима се мора одати захвалност, што су први указали на извесне чињенице, које омогућавају слиBabe гласова, а те су чињенице: чист изговор сугласника, а с тиме у вези — правилно намештање говорних органа, Ови су захтеви, у начелу, и данас од пресудне вредности за извођење почетног читања и писања.

Из тежње да се метода зглашавања што боље усаврши, поникла је фонетичка метода. Представници ове методе, у циљу постигнућа што тачнијег изговора гласова, не задовољавају «се тиме, да наставник личним примером предочи ученицима правилно намештање говорних органа за тачан изговор гласова, већ препоручују предочавање постанка гласова сликама говорних органа у уздужном и попречном пресеку. Да би објаснили деци правилно намештање и употребу говорних органа, они употребљују још и огледала и слике. Поред тога, они се «служе и нарочитим гласовним сликама, којима се, како тврде, поред појимања постанка појединих гласова, врши и предочавање писмена, јер су овим сликама покрети говорних органа престављени цртама у простору с лева надесно, слично писању слова. Доцније се ове гласовне слике замењују правим (обичним) писменима.

Сваком наставнику — практичару — лако је уочити, да су заступници ове методе отишли у једну крајност, која може «створити страшан хаос у почетној настави читања и писања,