Učitelj

186 Учитељ

Пре свега, за почетнике и слика једне најобичније ствари можебити несхватљива. Слике уздужних и попречних пресека говорних органа у разним њиховим положајима пре могу створити страховиту збрку у ученичкој свести, него што могу допринети систематском упознавању постанка гласова, Место» свега тога, очигледан пример наставников најбоље је средство. за предочавање правилног изговора гласова. Пошто се говорви органи не могу у потлуности видети при изговору појединих гласова, потребно је, да наставник, кад се укаже потреба, # објасни: како стоје поједини говорни органи при изговору извесног гласа. Друга каква срества савршено су излишна; у толико пре, што у нашем језику има врло мали број гласова. који се теже изговарају. Наставници су се могли из искуства уверити, да је редак случај, да се наиђе на неког ученика, са киме се нарочито наставник мора задржати, да би му оредочио правилно намештање говорних органа за чист изговор неког гласа. — Фигуративне гласовне слике такође не могу послужити за предочавање писмена, већ и оне несумњиво морају створити збрку у ученичкој свести, пошто се појављују две видне преставе за једно исто слово (фигуративна гласовна слика и обично слово). -

Знатан напредак у почетној настави читања и писања је појава мешоде упоредног читања и писања. Као што јепознато, оснивач је њен Гразер. Он је први истакао потребу, да се писање и читање уче упоредо и заједно. Његово јеосновно начело: почети писањем, јер: се реч прво мора написати, па после читати. Озаквом поступку могло би се замерити, што писање истиче испред читања. Међутим, писање је једна сложенија психичка радња од читања. Ученик при читању има пред собом готову — написану — реч, док пре писању мора задату реч радом ума рашчланити на саставне делове и сам, створити на основу тога написану реч; дакле, оно што учевик при читању има готово, при писању има сам да ствара. Другим. "речима: писање садржи у себе све психичке радње, којих има и код читања, са додатком престава о покрету руке за писање слова и са том разликом, што при писању видну преставу о написаној речи морају ученици самостално обновити у свести и изразити је покретом руке, док код читања добијају готов. утисак за стварање видне представе — готову написану реч