Učitelj

314 Учитељ

„Кардинално је начело педагогије да је интересовање најбољи индекс способности педагошке зрелости... Насцентне сезоне када је душа зрела за импрегнацију свете истине, које се детерминишу за расне световне штудије као најодличније и најпретежније, јесу годишња доба ефлоренције интересовања. И, заиста, интересовање је по педагогију реч која се развија кад моћна реч вера за Хришћанина.. То претпоставља познавање, увиђање и веровање, и сваки степен у детињству и у младићском добу означава се својом сопственом китом претежних интересовања или насцетних периода, и ако се ово забатали и занемари то значи скоро исто као кад се уцвељују и греше похађања Светога Духа“.

Ово је Холова хипотеза која је изазвала испитивање дечијих интересовања у библији (Паљузол, један Холов ђак обелоданио је оваку штудију у Холовом чувеном часопису: Редарортса! Зеттагу, УП, 1900, 151—178), истраживање дечи_ јих амбиција (МУ агд-дов чланак у Вагпез-овом делу: Studies in Education, 1, 243—258), историјског смисла у деце (госпођа Вагпез-ова у Зшаев ој Едисаноп), дечијих лажи (Холов чланак y American Journa! o Psychology, 1890, 57—1T0).

Методу генетичке Ста 5шау Хол овако излаже у својој адолесценцији (св. !,- Предговор, стр. УП и УШ):

„Човек није перманентан, сталан тип, већ организам у врло активном степену еволуције ка сталнијем облику. — Наша свест је само један једини степен и један тип духа; један каснији, деломични а можда у битности абнормална и реме-. дикална жетва великог основног живота људске душе. Животињска, дивљачка детиња душа никада се не може проучавати промоћу интроспекције (самопосматрања, самоопажања). Шта више, са изгубљеним карикама и истребљеним етничким типовима, душин живот је пуно, а можда и већим делом, безнадлежно изгубљен. Стога одрастао човек који тражи самопознавање је банаузичко и његов систем је најбољи али један људски докуменат или повратак ка вечности. Али свагда је не- | докучиво питање шта човек може знати, шта треба да буде и како он најискреније осећа. Из тога следи да се морамо обратити већој и куд камо тежој методи опажања, описивања и индукције. Морамо сабирати стања духа, чуства, појаве које су одавна прохујале, психичка факта која се тек слабо пома-