Učitelj

Холова Генетичка Штудија Детета 313

Одговор на написана питања. писане рекорде, писма, дневници, биографије и аутобиографије јесу главна основица у истраживању и закључивању Холове генетске Слиа Study.

Основно начело генетичког психолога као што је Хол, јесте теорија културних епоха, али He у смислу Хербарта а ноготово не у смислу Цилера и Рајна, већ у духу позитивне еволуцијоне педагогије. Ово је један покушај према коме су степени културе у развићу расе паралелни облицима духовног развића индивидуе (јединке) таман онако као што постоји паралела између ембрионичког или онтогенетичког развића индивидуалног организма и органског или Филогенетичког развића врста или видова. У своме капиталном делу, Хол овако вели:

„Држећи да су дете и раса кључ једно према другога, ја сам вазда сугерирао филетичка објашњења свих степена могућности. Некоја од ових објашњења, мислим да су доказана барем у толико у колико је данас могуће учинити у овом нејасном и компликованом домену. Увиђајући огравичења и квалификације рекапитулационе теорије у биолошком пољу, ја сам сада убеђен да њезине психогенетичке примене имају «своју сопствену методу, и ако време још није дошло када икоја од ових формација могу имати много вредности, ја сам учинио своје најбоље што сам могао са сваким примером када се он јављао. Са осећајгм огромне важности да се детињство и младићско доба координише са развићем расе, расло је убеђење да се само овде можемо надати да нађемо праве норме проти тенденција за прерану зрелост на дому, у школи, цркви иу цивилизацији уопште, а и да се установе критерији помоћу којих би могли и диагнозирати и мерити закржљалост и кочење у индивидуи и раси. И ако се индивидуе јако разликују не само по доби већ и по секцији степена понављања расне историје, познавање насцентних, растећих степена и агрегата интересовања у различитим добима живота најбољи је путевођа проти многих грешака које жаре и пале у васпитању и животу“. (6. Згатеу Нап, Адо!озсепсе, 1904, св. 1, Предговор стр. УШ).

Изнглажење ових степена, определење карактеристика сваког појединог степена, претежног интересовања, заузимају највиша настојања школе. Из добивених резултата изводе се педагошке импликације и организују се начини процедуре. У једном другом своме делу (Едисапопа! Ргобјетх, 1911, стр. 158 — 159), Хол овако вели: