Učitelj

324 Учитељ

5. Pošto se dete posmatra ne samo za sebe več i u odnosu sa školom, u kojoj živi i radi, nailazi potrebajda se uvede eksperimentalno istraživanje umnog rada kod učenika. Ovo studiranje može biti sa različitih tačaka gledišta:

a) u pogledu na povoljne i nepovoljne uslove, koji utiču na produktivnu sposobnost (fehmika ili ekonomija školskog rada);

'b) u pogledu na potrošnju snage i proizlazećeg umora, bilo s obzirom na učenika ili nastavnika (higijena umnog rada);

c) u pogledu na okolinu u kojoj se rad vrši a to je u kući ili škoti ili sličnim ustanovama (odnos između školskog ! аотасер тада).

6. Studirajući dečji rad u opšte, treba ga ispitivati u odnosu na slične materije (kao intuitivnu nastavu, čitanje, artimetiku, pisanje ortografiju i t. d.), anališući aktivnost učenika u njihovom shvatanju i »ksperimentišući različite metode postupanja takvih materija i njihovu uspešnost (e/sperimentalna didakfika),

7. Najsad iz istraživanja nastavnih metoda pojedinih materija u odnosu na dečji rad, mi postižemo elemente za upravljanje. učiteljevog ponašanja!,

Ovi objekti pedagogike, prema pristalicama eksperimentalne škole sa kojima se mi slažemo, ostavljajući prazne apstrakcije oslanjaju se nafakta iz antropologije, fiziologije, psihologije i t d.

Pošto vaspitan čovek čini takođe jedan deo ove univerzalne prirode, na koju nas Bakon tako lepo upućuje to svaki ko se njime bavi nalazi u svima disciplinama, koje studiraju čoveka, jednu esencijalnu pomoć,

Ali ne treba mešati naučna istraživanja činjena u cilju, da se utvrde zakoni fizičkog i pzihičkog razvitka dečjeg sa primenom ovih u vaspitnom cilju. Prvo pripada isključivo biologu, psihologu i t. d. a drugo pedagogu i vaspitaču. Bez ove elementarne razlike pedagogika bi otišla na polje OD naukn, gubeći iz vida svoje · esencijalne probleme.

Pošto je eksperimentalni metod po našem mišljenju primenljiv u pedagogici, to bi trebalo činiti i različita istraživanja. Vaspitna važnost škole je u vezi sa važnosti porodice, naročito sa socijalnog: gledišta uticajem antičkih i modernih jezika na proučavanje mišljenja, matematike u razvijanju mišljenja, istorije u formaciji karaktera,

1. Neumann: „Vorlesungen zur Einfiihrung in die experimentelle Padagogik“ sv. Il, Glava I—_}I,