Učitelj

Eksperimentalni metod u pedagogici 325

ručnog rada i fiziških vežbi u jačanju volje — јег 51 рп ргедаvaniima ovih disciplina različita postupanja i korist dobijena od jih različita je u raznim socijalnim klasama. Jednom rečju vaspitanje je to, koje u svojim mnogostranim i realnim manifestacijama treba da bude podložno sistematskim opservacijama i sigurnim iskustvima. Ali na koji način? Pa pomoću metoda рогедепја 1 metoda diferencije, samo što upotrebu tih novih zakona treba primenifti i na konstataciju rezultata rasličitih vaspitnih sistema.

Metod poređenja je dosta važan i karakterističan, samo kad se umešno upotrebi. A što se tiče veštačkog eksperimenta, koji je svojstven metodu diferencije, možemo ga naučuo opravdati ako vaspitamo jedan izvestan broji ljudskih bića za jedan dug period vremena: i pod istim uslovima okoline, pa zabeležiti sve akcije, koje se mogu pripisati uticaju određenih pedagoških mera, i sve eno što sami učenici misle o pobudi takvih akcija. Ali to je dosta teško pošto elekti vaspitanja misu nam više puta poznati, ni neposredni, već postoje u latentnim energijama koje se razvijaju docnije a umna stanja, koja se nalaze u sfalnim promenama prestala bi da budu ista pre, nego što bi proteklo jedno potrebno vreme za konstataciju uspeha.

Ali za nas je veoma važan pedagoški eksperimenat, koji sadrži različite oblike i koji se mogu svesti. na dva glavna. Jedan je oblik nazvat metod isfraživanja ili pitanja (Fragebogenmethode), koga su najviše upotrebliavali Američki pedagozi, pribirajući biografske i istorijske podatke o sposobnostima istaknutijih ljudi. Ali nemački pedagozi, nove škole ođbacuju takve metode kao antinaućne i sa njihovovog gledišta one su nedovoljne jer ne mogu da služe kao baza indukcijama!. Drugi oblik, naučniji, imi za bazu kvantitativnu psihologiiu i može se reći da iz nje vodi svoje poreklo da od nje uzima svoje metođe istraživanja. Pokušaji, koji su činjeni da se dobije jedna tačna mera aktivnosti duha, proširili sn se i na decu školskog doba i probalo se, da se izmeri sa tačnošću snaga pamčenia, imaginacije i ostalih umnih sposobnosti pre i posle vaspitnih vežbanja i da se na taj način odredi formativna vrednost ovih vežbanja.

Tako shvaćen pedagoški eksperimenat svodi se u glavnome ma jednu varijantu psihološkog eksperimenta, što po našem shva-

i Meumann: „Vorlesungen. ..“ str. 272, 1. sv.