Učitelj

-334 Учи гељ

Постављен овако проблем постаје на једаред врло прост и дозвољава нам да заузмемо према њему јасно и одређено "становиште: Попу ниједне вере не дати у школу — религијску наставу коо васпштно средство не пуштати из школе. Школи не треба култ за њене васпитне сврхе, а црква и не полаже много на религијско осећање, њој је главно да сачува култ. Онда оставити свакоме своје.

Споредна је ствар у. какво ће се рухо обући религијска настава у школи. То је ствар Методике, а ми овде говоримо само начелно. 7

Људи су без мало сличви један другоме па су и њихова осећања иста. А што су осећања основнија она су све истоветнија. Тако су нагони (глади, полни и др.) потпуно исти у

свих људи, (разуме се квалитативно). Тако је и религијско

осећање истоветно у свих људи. Пошто школа има да култивише само ово осећање, то 'она може, пошто је одбацила и очистила осећање од свакога култа, ово да негује на исти начин код свих људи, бев обзира на њихове конфесијске разлике. То би било идеално решење: једна религијска настава за све — и муслимане и мојсијевце и хришћане свих фракција. Разуме се, ми нисмо наивни, и рачунамо са реалним фактима. А реална факта, од којих ниво на коме се духовно налазе масе као најачи, говоре да је ово, идеално решење за сад немогуће. Шта онда, да се ради7... ЧОно што се може! Религијску наставу у школи оставити учитељу — чак и онде где деца нису исте конфесије са њим (где се то не може избећи) а цркви оставити наставу култа и конфесије, па нека је она уреди, у договору са родитељима, пд заједничкој жељи. | У последње време питање религијске наставе у нашим школама постало је актуелно. У Словеначкој изгледа да школа и црква воде огорчену борбу око ње. На учитељским скуповима живо се расправља ово питање. Просветна централа је врло слободоумна у овом погледу; она је прећутно оставила религијску наставу доброј вољи учитеља. Школски надзорници

такође: у многим школама приликом испитних ревизија и не,

испитују из овога предмета. Све је у знаку неизвесности и очекивања.

Зар