Učitelj

Проблем религијске наставе 335

Ово има и добрих и рђавих страна. Добро је то што се школа једаред ослободила свог ропског, понижавајућег положаја и престала бити слушкињом цркве. Рђаво је то што, се у ишчекивању, мало ради а негде и не ради у овој васпитној области, те тако целина васпитања губи.

Многи увиђају ово и хоће да се ова ствар већ једаред реши. И једни од учитеља, и то изгледа већина, су за то да се из школе избаци сасвим религија а остави цркви брига о њој. Црква само то и жели — споразум би био брзо готов. Чак се у том правцу и ради. У пројекту закона о православној цркви, како су га донеле новине, предвиђено је свештеници предају веронауку у школама. Учитељи не протествују.

Но ми држимо да је ова ствар превише важна да би се могла тако лако решити. А предложено решење је, по нашем мишљењу најгоре. Процењујући га само са педагошке стране ми га никако не можемо одобрити. Боље је оставити и овако како је: јер учитељ, ма какав програм имао, увек је у стању да из њега извуче само оно што има педагошке вредности а све друго да одбаци. Преда ли се пак у руке свештеницима, онда је школа изгубила једно моћно васпитно средство, континуитет васпитнога система је повређен а о једној хармоничној целини васпитаникових сила и осећања не може бити ни говора. Понова подсећам на пример са полним васпитањем и његове кобне последице.

Од школе се тражи да образује целог човека, да образује нарочито његов морални карактер. И кад се то од ње тражи, не сме се испод њеног утицаја отргнути најважнија страна васпитаникове душе и из њених руку узети ОСЕ којим се израђује основа моралног карактера.

"Сулејман Мурсел, Мостар. Школске библиотеке и дјечја лектира

И ако је питање дјечје лектире и уређење школских књижница и обичнија и више позната ствар, држим ипак, да неће бити сувишно о том коју овде проговорити и изнијети мишљења неких педагошких писаца, ради наших млађих колега.