Učitelj

ПИ

354 УУ читељ

виде какве су, него се слепо држе ауторитета и научног предања, сматрајући као необоримо оно што су утврдили ранији мислиоци. Као што мутно и неравно огледало, говорио је Бакон, не може, док се не очисти и не изглади, дати тачну слику огледанога предмета, тако ни дух, обузет предрасудама или лажним сликама, не може добити верну слику света, ако се тих предрасуда не ослободи или у њих бар не прозре, "Таквим људима, што усвајају мишљење које влада само зато, што оно има опште вредности, узвикује Бакон: „Не дајте се варати опсенама бине (подразумевајући под тим изразом раније мислиоце, који ствари претстављају друкче него што су)! Место другоме да верујете, посматрајте сами“ !

Али, ето, прошло је више од три стотине година како је Бакон тако свет учио, а многе предрасуде још живе у свету, и често _ не дају правилно мислити ни иначе великим умовима. Такве су предрасуде, на пр., неопходност знања класичких језика за опште

' образовање — на Западу, неопходност гимназиске матуре за даље

«студије — код нас. Није чудо да таквих, тешко отлоњивих предуверења има иу области дидактике. Овде је, наиме, још лакше да се, што рекао Бакон, нека мишљења укорене навиком. Није, дакле, увек потребно да нека мисао дође од ауторитета, па да постане општа и необорива. Често то бива и са тврђе-

„њем, основаним на каквом убедљивом факту. Такво тврђење

дугом, обично слепом праксом, т. ј. праксом која ништа даље не види осим онога што се као убедљиво тврди, брзо постане „опште мишљење, и онд се после упорно држи и поред свих нових факта која очевидно 'треба да га оборе. Тако, на пр., на основи чињенице, да је цртање и за одрасле толико тешка вештина, да су јој вични само они који су за то нарочито обдарени и специално у том правцу школовани, цртање дуго времена није имало ни приступа у основну школу. А кад је оно једном продрло у школу и заузело место у наставном плану, са великом се бојажљивошћу приступало његову извођењу. Ко би се смео; усудити да од малог почетника очекује што више: од и њему и нама досадног повлачења правих црта и прецртавања слика које је учитељ искомбиновао из правих црта или које се налазе у штампаном прегледу. Па ни то за живу главу не одмах сасвим „слободном руком“, него најпре помоћу црта, па помоћу тачака на мањем отстојању, па на