Učitelj

Почеци језика и мишљења код примитивног човека 447

ници са севера и да су они, услед мешавања с урођеничким народима, једна претопљена раса. Ако се дакле какав судански језик, н. пр., језик Еве, упореди са мимичким говором, опазиће се пре свега да речима овог примитивног гласовног говора зацело не достаје оне очигледности и непосредне разумљивости која је тако својствена појединим мимичким ознакама. То'се пак лако може разумети, и имајући на уму процес гласовне промене, асимилација туђих говорних елемената, као и процес прелажења речи у спољне, од гласова независне, појмовне 03наке, процеси, на које се наилази код свију језика у току њихова развића. Сваки гласовни говор почива на процесима који постепено придолазе доцније и којих нема у његову почетку. Али у суданским језицима су се ипак одржала извесна својства, која указују на далеко интимнију везу између гласа и значења, но што се то може опазити код наших културних језика. Пре свега значајно је, да се тамо извесне варијације или чак и супротности значења редовно изражавају варијацијама или супротностима гласова, који према своме осећајном карактеру очигледно одговарају односима представа. јесу ли у нашим језицима речи „велико“ и „мало“ „овде“ „тамо“ по своме гласовном садржају сасвим неутралне с погледом на значење горњих речи, то је ово у језику Еве сасвим друкчије. Ту се велики и мали предмет означава истом речи, али први дубоким, други високим тоном. Или за ознаку даљина, већој даљини одговара дубоки, мањој високи тон. Шта више у неким се суданским језицима на овај начин изражава тројако разликовање даљине и величине, Тако се „тамо у даљини“ изговара најдубљим тоном „тамо у средњој даљини“ средњим, а „овде“ највишим тоном. Слично овоме изражавају се по кадкад различитим тоном и квалитативне супротности, н. пр. „слатко“ високим, „горко“ дубоким, „трпети“ или уопште наше трпно стање дубоким, делатност и радно стање уопште високим тоном Најзад се, уосталом далеко изван ових суданских језика, у семитским и хамићанским језицима, наилази на глас „У“ kao ознаку трпљења, који долази иљи као наставак на корен речи, или као самогласник у средини речи. Тако н. пр, у старом јеврејском језику облици тзв „Пуал“и Пиел, Хопхал и Хипхал имају: први пасивно, други активно значење. Многи су веровали да су ово случајности или појаве које су потекле из