Učitelj

446 Учитељ

само по једном правилу: свака поједина представна ознака мора или сама по себи или из претходне ознаке бити разумљива.

Отуда на пр. бива, кад се треба изразити какав предмета у.

исто време и једно од његових својстава, да својство не сме нретходити предмету, пошто би оно, одвојено од предмета, било неразумљиво. Због тога његово означавање долази после означавања предмета, коме припада. Ми, на пр. кажемо „добар човек“, али мимички говор каже „човек добар“. Исто тако кад су глагол и објект у вези, објект долази напред. Но у случају да је глаголом изражена мисаона радња тежње везана за субјект, може овде наступити и обрнут ред, да радња следује непосредно субјекту. Как) према томе мимички говор изражава реченицу: „љутит учитељ тучаше дете“2 Ознаке за „учитељ“ и „тући“ дате су већ горе; „љутит“ се изражава мимиком мрштења чела, „дете“ њихањем предњег дела леве руке преко десне. Према томе горња реченица преводи се на мимички језик овако: прво дођу обе ознаке учитеља: скидање шешира и подизање прста, после мимика, љутње затим њихање руке као ознака детета и најзад ознака туче. Ако подмете реченице означимо са П, атрибут са А, предмет са Пр., Прирок са При, то ће ред речи у нашем говору бити: А П При Пр, у мимичком пак П А Пр При (изузетни и П А При Пр): „учитељ љутит дете тући“. Мимички говор дакле изокреће обе споне, углављујући их између именица. Конструкција:

„тучаше дете учитељ“, која је у гласовном језику свакако

могућна, као што ово на пр. често долази у латинском, и мимичком би говору била потпуно немогућа.

Даје ли нам на овај начин мимички говор у психолишком погледу извесних разјашњења о природи примитивног језика уопште, то је с овог гледишта од особитог интереса упоредити овај језик с најпримитивнијим гласовним језицима. Већ где је поменуто, да се као представници таквих језика, који у себи носе све ознаке примитивног мишљења, могу сматрати тзв. судански језици, они језици централне Африке, који очигледно показују далеко првобитнији ступањ равитка, но што је случај језицима бантуских народа јужне или хамићанских народа северне Африке, којима је и хотентотски језик сродан. На основу ове сродности а делом и на основу ознака, које не

припадају црначком типу, држи се, да су Хотентоти досеље“