Učitelj

Књижевни преглед 467 |

астрономија, физика, хемија и биологија. Поред ових, које су“ још раније доспеле у стадију позитивности, Конт уводи још и социологију (или позитивну политику). Затим „позитивну етику“ и „позитивну религију“. На тај начин, систем позитивне филозофије обухвата сву активност људског духа на. ступњу позитивном, чији је он израз, и као такав стоји ов на супрот свима метафизичким и теолошким системима. филозофском.

Г. Д-р Радосављевић је добро учинио што је истакао и подвукао ову унутрашњу, органску везу која постоји измећу“ овог израза и закона „де !гој5 сјаћ5“, и што је изнео још неколико значења која је он доцније задобио. Онај ко хоћедубље да продре у суштину позитивизма, мора поћи од овог“ основног закона Контовог. Он никад несме изгубити из вида, да је позитивизам, по Конту, последњи и заврши ступањ до. кога је човечанство дошло у свом историском развитку, и на коме људски дух све објашњава позитивним законима. И кад: га човек довољно не разуме, ипак осећа да он искључује сваку самовољу и произвољност у догађајима и да негира свако тумачење некаквим непознатим и тајанственим силама, које не би биле приступачне нашим чулима и људском уму. А то и јесте битна особина Контовог система.

У осталима главама писац нам излаже филозофију, психологију и педагогику Ог, Конта. Тако, у другој глави писац: нас упознаје са садржином главнијих Контових дела; у трећој нам излаже Контову церебралну теорију, која обухвата његову психологију; а у четвртој, петој и шестој глави приказује нам општу задаћу васпитања по Конту, његова дидактичка начела и његов педагошко-просветни план. Ми се овде не можемо упуштати у детаљније приказивање свију филозофских, психолошких и педагошких идеја Ог. Конта, које садржи ова књига, нити пак улазити у њихово критичко расматрање. (Ово последње ћемо учинити у једном засебном чланку. Дело Ог. Конта је огромно. Њега је тешко резимирати у неколико _ пасуса. Сем тога оно представља целину у којој су делови чврсто повезани међу собом; оно чини један завршен систем где је све дошло онако како је унапред било предвиђено. Свако даље скраћивање и приказивање појединих одвојених. мисли представљало би унаказивање. Зато радо упућујемо. ·