Učitelj
Књижевни преглед 629
Као што рекох рад у 1 разреду тражи спремне наставнике. Још у Учитељским школама кандндате би требало упутити и дати им шире погледе, како би доцније истраживањем сами долазили до стварности да доцније не постану шаблон ски учитељи. -
После две године практичнога рада учитељи полажу практичне испите. Ове би испите требало вршити с јесени и ни једнога кандидата н би требало пропустити, док по једно предавање из букварске наставе не одржи.
Немамо се чему надати од школских надзорника и њихових инструкција, јер од њих школа и настава мале користи има. Надзорнаштва, каква су сада, више личе на филијале Статистичког одељења Министарство Просвете него на инструктивна тела. Њини су извештаји исцрпни, али опет школе од њих никакве користи немају. Поред обичне канцеларијске администрације скоро цео им се рад своди на прикупљање и сређивање статистичких података за децу, учитеље и школе.
Тешкој и неспретној букварској настави, не лежи дакле узрок у буквару те да би га с тога требало мењати или са. свим избацити, већ је дакле узрок на другом месту.
Познато је, да је искуство друга школа и да знање тек са применом добија вредност јер се применом и одабирањем реконструише. |
Као почетник био сам највећу пажњу обратио на раду | разреду. Упуства г. Стеве Чутурила грчевито пригрлих. Сврших припрему и пређох на слова, али ме у томе затече. и месец новембар. Наступише све хладнији дани, прво кишни па снежни, а за овим оштри мразеви. Нема веће незгоде него се тада десити у којој брдској сеоској школи. Настаје само брига. како ћемо децу спасавати од очигледне пропасти, а школа и настава постану последња брига.
С пролећа доцније, деца су као мрзли кромпири, те су склона свакој епидемији што такође кочи рад. У настави наста.
_ збрка те не знадох шта ћу пре.
Невоља је човеку најбољи учитељ и помагач. Невоља и мене опамети и многе. измене учини нарочито у букварској_ настави, чију припрему друге године редуцирах и сведох на упознавање гласова и основних црта.
Говорном анализом долазимо до гласова као најмањих. говорних елемената. -