Učitelj

Књижевни преглед 645

„Гробар“ описује тужну историју човека, који се не боји ни Бога ни ђавола и онда, кад га гром обара на земљу, после "једне гадне псовке, он подиже стиснуту песницу небу и подругљиво рекао: „Ипак ми ниси могао ништа учинити!“ који после смрти жене и деце, мислећи да је непотребно радити и_ мучити се, кад нема више живота, продаје кућу, радњу, коње и сву земљу коју је имао на Превалцу, пропије и прокоцка све и иде у општинске служитеље. Ноћу је патролирао носећи · о плећима зарђалу капислару, а недељом, кад је каква богата свадба или државни празник, палио би више цркве под Озреном велику бронзану прангију.

Кад је прангија убила у њему бес рушења —- јер га после једног пуцања толико растресла и изменила, да је на лицу добио кожу озренске гује — замоли он председника да га постави за гробара и тако је живео скоро заборављен.

Гробар је једна од најјачих и најсилнијих приповедака ове збирке. Са толике дубине посматра г. Жив. живот оних што пате и коликом речитошћу располаже при описивању, најбоље се види у овој приповетци, ма да не изостају много ни све остале приповетке. –

„Ратко Јовић“ без родитеља напуштен од остале родбине радио кад је хтео и то оно што му се свиђало, задовољан ако би зарадио пакло грошанца, ишао улицама као неко размажено дете: безбрижан, дроњав, раздрљених груди, забачене шубаре на затиљак, — волео је живот, ма да није волео да ради. Кад се на једвите јаде оженио, жена га је изгонила на рад и да би била дуже слободна, наредовала му је да се не. враћа одмах кући. Најпосле му људи и жене почеше говорити да не допушта жени да га вара. То га узнемирило, ништа га није болело што она чини с момцима, он се само плашио да га она не напусти да му је не отму, те се реши да брани жену, окружену са људима који су јој желели зла.

„Иронија“ је опет приповетка из рата и јединствена је предмету описивања ;

„Симфонија над гробовима“ јесте пуна философије и то дубоке филозофије: да кроз патњу пролазе сви који истински стварају; њихове су муке неразумљиве за оне, који су везани за живот обичним догађајима, уским духом и копреном на очима. Кров нечувене патње пролази само дух свестан незнања