Učitelj

Монтењева Педагогогија 589

тање: у сваком случају, и ако с врло разноврсним тенденцијама, поповско и конфесионално васпитање. Не заборавимо

заиста да су неколики хероји човечанског, природног и ра-

ционалног васпитања, зачетог у првим годинама Обнове, били у исто време и његови мученици, да Обнова није била у својим почецима обнављање античких традиција на победоносан и срећан начин, у миру савести и с пријемом олакшаним непосредно задобијеном симпатијом. Сасвим напротив, она је била бој, борба стопу по стопу, противу рутине и предрасуда средњега века; заморно сејање, кроз буру, плодног семена што Инквизиција, Језуити, секташка распаљеност протестантских реформатора, угушише за неко време, и које донесе рода тек у осамнаестом и деветнаестом веку. Етјен Доле умираше на ломачи на тргу Мобер, десет година после речи којима је поздравио у својим коменшарима латинског језика, крај варварства; Рамис бејаше убијен у покољу Вартоломејске ноћи, не толико што је приступио протестантизму, колико што је разбијао целог живота стару сколастичку тврђаву, и што је стекао име оцеубице својим нападима против Аристотела, оца свеколике науке.

Ипак је победа верског духа, захваљујући ривалству које је створено антагонизмом католичке ортодоксије и протестантске Реформе, имала неопходно за последицу релативан прогрес наука и педагогије. С једне стране Реформа увођаше у религију принцип личног истраживања, слободног испитивања, директног читања светих књига; према томе она је примила на себе да унапреди и развије наставу, да распростре свуда светлост, код занатлија, код радника, као и код племића или грађанина. Отуда Лутерова настојања да се умноже народне школе које ће бити отворене свима (1528). а тако исто и декларација заједничке скупштине у Орлеану (1560) у корист народног васпитања у „свима градовима и селима.“ С друге стране успех саме Реформе као и сјај профане Обнове изазваше нове напоре од стране католицизма, који покуша, не без успеха, да загосподари у своју корист и да управља по својој вољи тако необичним покретом духова ка књижевним студијама; отуда, половином шеснаестог века, оснивање јевуитског реда, чији је главни циљ био да се дочепа васпитања омладине, и да закупи и саму профану књижевност, да би је