Učitelj

Какве треба да су нам читанке 661

'CKHX писаца. У нашим школама у Средњем Веку, које су у источној половини нашега народа постајале по угледу на византијске школе, учило се по угледу и истим начином као иу грчким школама, Молитве, псалми, псалтир, писма апостолска, животи појединих светаца и т,д. били су главна омладинска лектира. -

Прве читанке за осн. школе на Западу били су абецедари или буквари.

Они воде своје порекло још из ХУ века. Обично се узима да први буквар потиче из времена Реформације, и натпис му је био „Рег Купдег-Напабисћет“ (од Лутера или Меланхтона). Он је садржавао, поред азбучног дела, молитве и бројеве до хиљаде. Ну и пре Лутера налази се покушаја састављања азбуке извесним редом с илустрацијама код Христофа Хуебера из Ландсхута још 1477. године. У нашем народу у западним крајевима, још у ХМ! Веку, знало се је за буквар. Пропагатори протестантизма и реформације Аншун Далматин и Стјепан Истранин издали су још 1561. год ћирилицом и глагољицом прву књигу на нашем језику за почетну наставу читања и писања, и дали су јој име азбуквар; а доцније (око 1583.) и за католичке школе — најпре ћирилицом, па затим латиницом (1634. г.) — штампана је „Крашка азбуквица“. |

Ну прва читанка у данашњем смислу потекла је од Рохова“), ма да је и пре њега још готски војвода Ернест Побожни дао да се штампа књижица за школе у којој је било, сем молитава, и нешто из природних и других наука.

Рохов је настојавао да испуни празнину између библије. и Лутерова „Буквара“ једним „Покушајем читанке“, коју је назвао „Мегзисћ ејпез Гезеђисћез Нг Кпдег ипа Landleute“; доцније ју је назвао „Дечјим пријатељем“ („К!пдептеипа“), у

2) Први буквар у источним крајевима нашега народа писан је 1717. жодине, по угледу на руске букваре ХУП Века, који су доношени из Русије у истом Веку. Њега је саставио Кипријан Рачанин. Поред разноврсног црквеног штива, у њему се налази и доста стихова. Он није био штампан, већ се преписивањем ширио по народу и служио тако као. народна читанка за вежбање у чатању. Први штампан буквар, писан за Србе, саставио је Захарија Орфелин 1767. године. Он је штампан у Млецима, и то једним делом новом грађанском азбуком, пошто се дотле за Србе штампало само црквеном ћирилицом; а садржавао је, сем градива Дрквене садржине, и световног текста.