Učitelj
662 Учитељ
коме су били заступљени разни описи живота у породици. школи, општини, посматрање природе и појава у њој, сузбијање празноверица и т. д.)
У доба филантропизма почеле су се појављивати читанкеза народне школе, које су биле нека врста малих реалних: енциклопедија. Тако је н. пр. Лоренц год. 1185. издао читанку за градске школе, у којој су апсолутно биле одсутне ствари белетристичког садржаја. Још је даље у томе правцу ишао Вилмсен, који је 1802. год издао читанку с чисто реалистичком садржином.
Насупрот тим правцима, почеле су се јављати при крају ХУШ и у почетку ХТХ Века у Западној Европи читанке с по-
главито моралистичким тенденцијама, у којима је — поред
ствари из реалистичних наука — увек обиловало мноштво поучних причица, често досадних и натегнутих, са сухопарном и нелитерарном садржином и досадним моралисањем. То су тако зване моралистичке чшпанке.
Од средине 18, Века јавља се у Енглеској, Француској, па и у Немачкој јак покрет како на пољу поезије, тако и у напредовању природних и друштвених наука, географије и т. д. Многобројна открића и проналасци, академије, учена друштва, научни часописи ит. д. ницали су у свима крајевима културног друштва и обраћали пажњу не само ученог света, већ су имали знатног утицаја и на масе народне. Популарисање науке продирало је у народ разним путевима и средствима, а нарочито књижевношћу, па је и у школама кроз читанке и друге уџбенике канализовано. Тако су постале реалистичке и енциклопедијске читанке, у којима су састави не само моралистичне и белетристичне садржине, већ и разни изводи из природних. и друштвених наука, привреде, економије, хигијене и др. наука.
Овакве читанке су захватиле биле земљишта по свима
средњеевропским државама и трајале су до: данашњих дана; па и у Hac.ž)
%) Фридрих Еберхард Рохов (1734—1805.) био је реформатор немачке народне школе, писац и књижевник. Иначе био је врло практичан педагог. У својим школама заводио је само оно што се може практички извести. Био је племић не само по рођењу, већ и по племенитом осећању. Ишао је стално за филантропима, чији је био следбеник.
8 У школама у Србији, првих десетина прошлога Века, није ни било правих читанака, већ су употребљаване књиге црквене садржине;
Прва читанка штампана је 1839. г. у Државној Штампарији, под нат—
од а May ya i,