Učitelj

Књижевни преглед 131

„Философија Панхуманизма“ у узајамној вези и односу расправља шест теза: 1. Живош као стваралачко развиће, 2. Савлађивање песимизма; 3. Обршање вредности; 4. Нове оријеншације; 5. Свечовек и 6. Пред пропилејама новог стварања.

У првој тези г. Њурић тражи узрок срећи и налази га у сопственом делу, које се отеловљује непрестано у различитим облицима индивидуалног и социјалног живота. Он се не слаже са Бомартеом да је срећа у поседовању, јер је поседовање само средство да се постигне прави смисао живота. Срећу израђује цео ток нашега живота. Срећа се може наћи у свакој прилици свакодневног живота „ако болног утешимо, посрнулог подигнемо, и залуталом прави пут покажемо. A права срећа лежи у лудој неизмерној, вечној чежњи. Из. чежње расте живот који навек жубори..“ „И само онај најинтензивније живи коме је срце плен вечних тежњи, и ИН дух прождире неугасна ватра стварања.“

Многима ће ово изгледати неостварљиво, а нарочито. онима што имају увек готов одговор: „Ничег новог нема под сунцем“ Апи ти заборављају да живот пружа увек нових и нових идеала, пошто се живот и састоји баш у томе: што више хтети и што више изделовати. Није довољно само постављати идеале, него постарати се да нас идеали понесу да нешто стварамо, да дакле стварање постање унутрашња потреба наша, којом треба у животу да се руководимо.

Друга теза расправља начин „Савлађивања песимизма“, који је узрок злу што се људи обузети песимизмом осећају ограничени. Природа бића није једнака код свих људи, код неких је ограничена, те не могу да доспу нити да уживају пуноћу аутономнога живота, док је код других дух слободан и може да сађе у највеће дубине. Из овога излази захтев да се сваки треба да потруди да развије све стране свога живота, те му онда живот неће изгледати скучен. И лепо г. Ђурић _ препоручује таквима „да се живот не оцењује према дужини, него према плодности, не према годинама, него према делима.“

Многи би хтели срећу без икакве борбе, без икаквог бола: али је то немогуће, јер је живот баш борба између бола и зала с једне и задовољства и среће с друге стране. Да би се у тој борби истрајало и победило, потребно је да буде