Učitelj

Какве треба да су нам читанке 663

Било је покушаја у трећој десетини Х!Х Века да се читанка стави у службу језиковног образовања. Најпознатији представник тога правца био је Дистервег, коме су следовали Ланге, Вајнгарт, Вајнман и др. Ове читанке нису имале ничега заједничког с тим именом; јер је у њима све друго било главно, само не оно чему треба читанка поглавито да служи. Његова читанка н, пр. имала је овакву поделу: читање гласова; читање слогова и речи; читање речи; читање реченица; реторско, логичко и естетичко читање; мали писмени састави ; додатак.

Насупрот свима ранијим правцима и струјама који су се јављали у развоју читаначког питања, јавља се сада као најмодернија читанка као литерарна књига на педагошкој основи.

Ове су читанке узеле на се улогу измирења супротних погледа на ову јединствену ученичку књигу у народној школи.

Литерарна читанка треба, у првом реду, да служи националном васпитању и да буде подлога настави матерњег језика и књижевности. Стога је њено главно обележје национално- литерарно. Опа мора имати ослонца на народну историју, народну поезију, народну литературу и уопште на народни живот. Као допуна овим изворима, узима се у обзири живот у природи, дакле и текст реолне садржине, али Ma je MH он изложен у класичној форми коју су му дала најбоља народна пера.) ___ 5 o

Пошто смо изнели у ово неколико потеза историјски развитак читаначког питања, сад ћемо прећи на битне особине и главне принципе који треба да буду заступљени у једној читанци литерарно-националног обележја на педагошкој основи.

Ну, пре него што изнесемо своје гледиште по тој ствари, сматрамо да је потребно да бацимо летимичан поглед на досадашње наше читанке које су употребљаване у основним школама. e

писом „Мала читанчица за начелно упражњење у нижим нормалним школама књажевства Србије.“ |

Кад је образована крајем четрдесетих година „школска комисија“, тада су израђени сви главнији уџбеници за народне школе у Србији, па и читанке, које је саставио Филип Христић.

1) Види „Методику матерњег језика у народној школи“ Јов. Ђ. јовановића, стр. 164. и 165.