Učitelj

252 У чи те љ

„На чему се оснива однос преставе у нама према предмету“ У овоме питању Кант изражава загонетност метафизичког. „сазнања, јер се оно састоји у вези преставе у нама према "предмету ван нас. Какав је однос закона свести према пред-метима изван свести2

Најважније је за нас овде то да се Кант и овде у своме размишљању о проблему метафизике управља према науци. Што се тиче математике, вели он изрично, ту је ствар јасна „јер су објекти за нас само услед тога величине и као величине могу се преставити, што ми можемо да произведемо њихове преставе тиме, што једно узмемо неколико пута.“) Кант се дакле и у решавању овога питања угледа на науку. И под тим утицајем он доцније увиђа да се метафизика мора „револуционисати, да би постала науком, да би и она пошла путем, „који никад не зарашћује“, јер су и остале науке на исти начин стале на чврсте ноге. Кант се о томе изрично изражава у овоме смислу у предговору другоме издању Криапике чистога ума. Пошто је описао хаотично стање у тадањој „метафизици, Кант се пита одкуда то стање и како се томе може учинити крај. Одмах затим вели изрично: „ја бих рекао „да су примери математике и природне науке, које су постале оним што су на основу једне тренутне револуције, довољно. „достојни пажње, да се размисли о суштини промене стано„вишта која је за њих била тако корисна, те да их бар ради покушаја подражава метафизика, уколико то допушта слич'ност тих наука као рационалних сазнања, са метафизиком.“:)

Кант је при решавању овог проблема дошао до резултата, да се разуму има да прида иманентна употреба место "реалне Т. |. трансцендентне, Иманентна употреба разума са«стоји се у формирању искуства, т. |. предмета искуства. Они принципи који по Дисертацији омогућују сазнање у метафидији јесу сада, према учењу Критике чистог ума, услови мотућности искуства: закони свести јесу априорни услови искуственог научног сазнања. Тако је Кант решио проблем трансценденталне дедукције категорија.

Јасно је дакле до очигледности, да је Кант дошао де свога новог становишта у философији под утицајем науке

УН. н, м. ст. 405. i 2) Kant, Kr. d. r. V. (Valentiner) crp, 25 - 6.