Učitelj

504 У че рта љ

свете у ревизију полазили око Ђурђева Дне како би своју област обишли до Петрова Дне. Али учитељи нису знали ко ће им доћи и кад ће им нежељени гост доћи. А ретко су кад могли један другом јавити ко је прошао, јер је надзорник „летео као олуја“ (речи мога учитеља). Што ближе суђеном дану све већи страх обузима ђаке. Види то учитељ, али се свему невешт чини. И једног предвечера, готово у сумарак, на друму · пред школом стадоше нека кола, с којих, не без напора, сиђе повећи, готово гломазан, један човек у широком и дугачком горњем капут жућкасте боје и с необичном, бар за нас, белом качкетом на глави. „Директор!“ готово врисну неко од ђачића, и дрктавица спопаде све од реда. Учитељ скочи, истрча из учионице, па опет неочекивано брзо улете унутра. Само што нам, задихан, објасни: „Небојте се — ево Милићевића — јуначки!“ па излете у причек надзорнику. Још неки тренутак, па у учионицу уђе надзорник, праћен учитељем. Устадосмо у име поздрава; надзорник не рече ни речи, и ми, збуњени, седосмо Али се види како се ђачићи прибирају и долазе на меру кад Бог даде да дође Милићевић а не „оно страшило.“ Без много увода поче пропитивање. Незнам зашто, ал „надзорник одмах упре свој поглед у мене, и храпаво ал снажно рече: „Ти!“ Скочим, ал видим како се учитељ камени — ваљда се боји за свог најбољег ђака! Разлога, мислим, нема да се плаши; да шта би радио кад би надзорник уларио на каквог слабића! Надзорник ми постави питање; „јел ти2.. Куд је Христос побегао, кад је онај бетресник (тада први пут чуо ту реч) узео да сече децу АЗ Знао сам ипак шта жели, па звонким гласом одговори: „Он је са Богомајком отишао у Мисир..“ Још не рекох све до краја, а надзорник затутње: „Без трага ти глава, и тебиим твом Мисиру! То се каже: јегипат!“ Мени паде на памет: Господе Боже, кад је овакав благи Милићевић, а шта би било да је наишао онај опаки Пецић!.. Немадох кад дуго о томе мислити, јер ми надзорник заповеди: „Седи, Будало!“ Тада наступи нешто што се сме назвати: смак света... Учионица је стајала широм отворена, тако да је учитељева квочка са читавим одредом пилића у даном тренутку могла унутра комотно ући; Она то, уз гласно објављивање свога приступања, и учини Заш сад. Има и зато јасвог објашњења: то је доба кад у учио ници нема никога, па ови помагачи школског послужитеља