Učitelj

Биљчина душа 615

гране опусти сасвим низ стабло, чим је ударимо по којој грани или се јаче тресне цела биљка (нпр. од наглог ветра)г! Пссленеког времена све се гране мимозине и лишће исправи понајлак, само од себе у природан положај, као што је и било. Она и ноћу, без потреса, склапа лишће, па и гранчице опушта.

То вам је права животињска биљка.

У влажном тропеком ваздуху Источне Индије расте мимоза као приличан жбун, Тамо је посматрано, кад се маказама: пажљиво, да се не задрма гранчица, повреди само један њен листић, да се одмах сзвије и његов наспрамни, за њим се савију и остали листићи на тој општој петељци, онда одмах и листићи на другим петељкама те гране, тада клоне низ: дебло и цела та грана као одсечена, а онда за њом и остале“ гране све до једне. Зар ту није очито, да је по нервним спроводницима поступно саопштено целој биљци страдање онога јединог листића од много хиљада њих, услед чега се је цела: биљка ставила у покретг После се неког времена опет истравесве гране и рашари све лишће. — Зар ово, богавам, није, у основи као кад се дете убоде у малић на нози, од чега се: цело стресе и јаукне, а затим седне на земљу те извади трн. па се потом опет усправи и продужи путг

Једну мимозу, лепо однеговану у лонцу, купио сам био,. као и многи други гости, 1909. године, у Врњцима од старог. бањског баштована, г. Јанечека. Како сам баш тога лета био прочитао од С Набепаца!-а дело Sinnesorgane im Pflanzenreich' zur Perzeption mechanischer Reize (Чулни оргави у биљном царству за перцепцију механичких надражаја), и видео на слици где су мимозине чулне квржице за примање механичких надражења, и „зглобови“, и сазнао како се врше надражења, те да биљка одговори на њих покретима — ја сам на овој: биљци вршио из дана у дан покушаје, у року од два месеца, и био сам дотле дотерао, да сам био у стању, да, врло опрезним надражењима танком чиодом са нешто затупљеним врхом, изазивам склапање само појединих листића с које хоћу стране опште петељке, дакле беспарно, као и опуштање доле само једне извесне гранчице (но тада у исто време и склапање свих листића на њој), док су остале“гране остајале у обичном. положају. При овим су се експериментима лепо могле запазити како појаве умора тако и појаве прилагођивања које није: