Učitelj, 01. 05. 1926., S. 13

Биљчина душа 615

гране опусти сасвим низ стабло, чим је ударимо по којој грани или се јаче тресне цела биљка (нпр. од наглог ветра)г! Пссленеког времена све се гране мимозине и лишће исправи понајлак, само од себе у природан положај, као што је и било. Она и ноћу, без потреса, склапа лишће, па и гранчице опушта.

То вам је права животињска биљка.

У влажном тропеком ваздуху Источне Индије расте мимоза као приличан жбун, Тамо је посматрано, кад се маказама: пажљиво, да се не задрма гранчица, повреди само један њен листић, да се одмах сзвије и његов наспрамни, за њим се савију и остали листићи на тој општој петељци, онда одмах и листићи на другим петељкама те гране, тада клоне низ: дебло и цела та грана као одсечена, а онда за њом и остале“ гране све до једне. Зар ту није очито, да је по нервним спроводницима поступно саопштено целој биљци страдање онога јединог листића од много хиљада њих, услед чега се је цела: биљка ставила у покретг После се неког времена опет истравесве гране и рашари све лишће. — Зар ово, богавам, није, у основи као кад се дете убоде у малић на нози, од чега се: цело стресе и јаукне, а затим седне на земљу те извади трн. па се потом опет усправи и продужи путг

Једну мимозу, лепо однеговану у лонцу, купио сам био,. као и многи други гости, 1909. године, у Врњцима од старог. бањског баштована, г. Јанечека. Како сам баш тога лета био прочитао од С Набепаца!-а дело Sinnesorgane im Pflanzenreich' zur Perzeption mechanischer Reize (Чулни оргави у биљном царству за перцепцију механичких надражаја), и видео на слици где су мимозине чулне квржице за примање механичких надражења, и „зглобови“, и сазнао како се врше надражења, те да биљка одговори на њих покретима — ја сам на овој: биљци вршио из дана у дан покушаје, у року од два месеца, и био сам дотле дотерао, да сам био у стању, да, врло опрезним надражењима танком чиодом са нешто затупљеним врхом, изазивам склапање само појединих листића с које хоћу стране опште петељке, дакле беспарно, као и опуштање доле само једне извесне гранчице (но тада у исто време и склапање свих листића на њој), док су остале“гране остајале у обичном. положају. При овим су се експериментима лепо могле запазити како појаве умора тако и појаве прилагођивања које није: