Učitelj

#18 Учитељ

«па ма био простији од најпростијега): строја за примање надражења чулног, по извесном реду и плану, за њино спровођење до централних ганглија, и за изазивање покретљивости по реду и плану. То су стројеви: чулни, нервани и „централни. А, ето, тога строја има, као што смо видели, не само код људи и животиња, већ и у биљака.

У томе пак строју налази наука подлогу за душевни „рад. Без тих услова нема душевног рада. Али опет, с друге стране, и чим су се стекли ти услови, одмах се тТавља, као последица, душевни рад.

А пошто ових услова, овог чулног, живчаног и централног строја, налазимо данас у свих органских створова, у би_„љака као и у животиња, онда мора имати и неког душевног „рада и у једних као и у других. То би био као неки био-лошки душевни рад.

То се могло јасно видети у чињеницама изнетим у овом "чланку.

И ако чак И код створа са највећом и најсавршенијом душом, код човека, има још доста бесвесних душевних радња, ипак се свест истиче као најјача одлика душевнога рада код -човека и животиње. Али и са свешћу и свесним радњама душевним стоји као год и са душом уопште. Свест код животиња, почевши од човека, опада до у бесконачност. Треба „само упоредити свест једног Њутона и свест једног Бушмена, па онда редом у слона, пса, кртице, пужа и сунђера. Може ли се признати и сунђеру свестг Мучно у пракси, али мора у начелу. Мора, кад му се као живошињи мора признати и „душа, јер је свест, видели смо, најјача одлика душина „само, разуме се у несравњено незнатнијој мери него код ч0века и у невероватно друкчем облику.

Па може ли се шо применити и на биљке2

На то питање заданас наука још не даје одговора.

Али је наука, ипак, несумњиво утврдила и забележила, "ова два факта:

Прво, да сувише јака надражења изазивају и код биљака, као год и код животиња и човека, неосетљивост и укоченост, тј. „бесвесност“. И друго, алкокол и хлороформ · опијају и чбиљке као год и животиње и човека, и чине их неосетљи-

\