Učitelj

Наука, филозофија и религија 619

вима. За човека се у овом случају каже да му је одузета свест. Да ли се то може тврдити и за биљку Наука то и сама пита, али још није у стању да да никаква тачнијега одговора.

Но изван сваке је сумње, да су данас у науци пале органске границе између животиња и биљака, јер оне стварно не постоје ни у Природи. Њих су били створили људи привремено, ради класификације факата која су проучавали.

Према томе, сасвим логично, падају границе између животиња и биљака и у погледу душевних радња, а остаје и тамо и овамо низ градација, поступности, како у интензивности психичких појава тако и у начину, облику и обиму њину. Свуда у Природи једна материја, свуда у Природи једна функција, само ступњеви равлични у начину, облику и обиму у којима се јавља материја са својим функцијама.

Тако стоји ствар.

=

Према свему томе, сме се дакле слободно тврдити, да и моје миле баљчице у нашем лепоме врту имају своју, биљну душицу: какву — такву, колику — толику, као мехурак магле према океану, као атом према планини. Али је тек имају!..

(, колако ме је усрећило ово сазнање! Колико ми је „одонда постала другојачија, лепша и узвишенија, цела Природа око мене! Колико су ми отада биљчице у нашем врту постале драже, милије и — својије! Та, зар се нисмо пронашли као дотле незнани рођаци, својтаг! — — — —

К. Воровка професор Чешког Универзитета у Прагу“)

Наука, Филозофија и религија

(Гностички став у филозофији)

Ми смо ставили реч „филозофија“ између науке и религије зато што, филозофија по нашем схватању, треба да

#) Посредством нашег уваженог сарадника Г. Бг. Николе Поповића проф. Универз. добили смо за „Учитељ“ овај оригинални чланак познатог филозофа братског нам чешког народа, који је написан на француском језику и преведен на наш језик добротом г. Видовића. |