Učitelj
Успомени двадесето годишњице ЕЈ
На темељу ондашње наше духовне заједнице развила се је наша данашње заједница и подигла се ова величанствена зграда нашег удруженог југословенског учитељства Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Господо и госпође!
Идеја народног јединства и стварање моћне и велике заједнице, у којој би се наш народ, сва три имена, окупио у једну целину загревала је многе наше владаре, чија су вам имена већ позната, почевши од Сама и Људевита Посавског до Душана Силног. Сви су они чинили нокушаје уједињења већег дела нашег народа у једну државу. Ну та је идеја дошла до потпуног изражаја свог тек за време Петра Великог, Ослободиоца.
Та идеја народног јединства, која је и кроз уста многих великих људи из прошлости и код Словенаца и Хрвата и Срба налазила израза у књижевним делима и кроз звуке народних гусала у народним песмама будила за време вековног ропства народне духове и у широким народним слојевима тињала је непрестано као жеравица на пепелу народног огњишта и у најгорој тами, потпиривана тихим ветрићима, који су је распиривали, док се није подигао велики олуј Светскога Рата. Тај рат је жеравицу разбуктао у пламен, који захвати столетне монархије те изгореше а из пепела њихова као феникс изниче данашња наша велика отаџбина од Триглава до Тимока и Јадрана ; од Суботице до Ђевђелије.
Стицајем прилика, стожер народне идеје устанком у Шумадији, сасвим природно пренесен је у ослобођену Србију под Карађорђем и Милошем, и она је постала Пијемонат.
Из малене Србије — Пијемонта нашег — давао се импулс за све главније покрете у свима неослобођеним крајевима, и сви спорадични покушаји народних покрета било у ма коме: крају везивали су се својим концима за стожер у ' Србији.
Србија је водила једну сталну политику према суседним државама у којима је наш народ био у ропству а којој је био крајњи циљ: ослобођење и уједињење нашег народа у тим државама. Она се користила сваком приликом кад би се у тим државама појављивали нереди и хаотичка стања да подигне народни дух потплачених и да припомогне рушењу