Učitelj

12 У пите љ- ~

њиховом. Кад је 1884. год. велики покрет народа у АрстроУгарској изазвао револуцију, државна идеја малене Србије налагала је да српска војска (под видом добровољаца) под Книћанином уђе у Аустро-Угарску и потпомогне бана Јелачића па макар тај покрет и не успео. Исто тако и у Турској царевини кад год су се буне појединих турских незадовољника појављивале, турски одметници налазили су потпоре од Србије.

Разуме се по себи да се идеја ослобођења, коју је вазда хранила у себи малена Србија, не би могла извести за много већи период времена но што је то учињено да није југословенска мисао имала свога корена у родољубивом схватању не само појединаца, који имађаху пред собом један широк видик и осећање јединства нашег народа као једне етничке целине, него да није инстинктивно и душа целог нашег троименог народа била пријемчива за то. Формирање југословенског "осећања и узајамности југословенске мисли повлачи се још од Приможа Трубара, Гундулића, Качића, Доситија, Копитара и Вука. А Бранко Радичевић је у своме колу алегоријски приказао песничким ентузијазмом цео наш народ као етничку целину и још онда позивао да све покрајине ступе у народно коло па кад буде време које је Каћански својом знаменитом песмом „Народни Збор“ предосећао, да се за слободу пролије и последња кап крви из ње је поникнуо слободе час, народни спас, и слава васкрснула од Балкана до Адрије...

Југословенска је идеја истом почела добијати свој политички карактер и свој борбенији став тек 1848. г. утицајем победе демократских идеја у Француској, која је отворила очи свима народима у Европи и која је као лозинку истакла код свих народа: борба за слободу. Од тада се буди рево„луционарни дух код народа. Јавља се акција за зближавањем и заједничким радом и код свих Словена у Аустро-Угарској и код Срба у Србији и код народа у Отоманској империји. Осећа се делатност и на духовном и политичком пољу. Сабор словенских културних радника у Прагу, састанак словенских књижевника и политичара у Москви на етнографској изложби, друштво Уједињене омладине и др. прилике имале су утицаја на цео јавни живот и подстрекавали на живу акцију нацио-