Učitelj
18 Учитељ
годишњице живота и рада Учит. Удружења коју су написали Ђорђе Којић и Станиша Станишић у којој је изнета историја постанка и рада удруженог учитељства у Србији за минулих 25. година.
На овој јубиларној скупштини председавао је Дим. Соколовић а подпредседник је био Михајло Станојевић.
Ова јубиларна скупштина донела је по предлогу Управе Удружења значајну одлуку којом се овлашћује Главни Одбор, да, као Представник учитељства у Србији, може улазити у преговоре и договоре за оснивање Југословенског Учитељског Савеза и да, ако потреба захтева, може учинити потребан издашак за Шо а нарочито око сазивања и одржавања 1 општег Југословенског Учитељског Конгреса.
Другог дана прославе био је Конгрес а трећег Југословенска учитељска конференција.
Поред веома обилног и корисног рада на Јубиларној Скупштини, Конгресу и Конференцији тада су донесене ове значајне одлуке којима се манифестовало наше духовно јединство а које су имале конкретни карактер.
Дакле на Скупштини је, као што рекосмо, једногласно усвојен предлог да Главни Одбор узме иницијативу за оснивање Југословенског Учитељског Савеза и сазив првог општег Југословенског Учитељског конгреса.
На. Конгресу је констатовано пошпуно уједињење свих сриских учитеља без обзира у којој држави да су, па је и на предлог Мите Клицина учит. у Вршцу проглашен једногласно наш лист „Учшшељ“ за орган свих српских учишеља.
А на Конференцији је на предлог Даворина Трстењака решено: да с: установи Југословенски Учитељски Савез и примљена су Правила тога Савеза. По предлогу Милана Пејиновића из Загреба донесена је одлука: да се идуће године сазове конгрес свију југословенских учитеља.
Ти дани када су одржани ови први општи учитељски скупови беху врло свечани. То беху дани славе и радости учитељске. То беху прави учитељски празници када је цело наше учитељство дисало једном душом и загрљено пливало у срећи и одушевљењу, оживљавајући наду на боље дане и стварајући перспективу за лепшу и срећнију будућност народну.
То беху дани када су отпеване најлепше химне слободи