Učitelj

Педагошка писма - 341

може лакше отклонити од свога |живота, а као стручњак у том послу помагати другим људима. У лечењу ране које им задаје антисоцијална природа њиховаг Нека на то питање буде одговор оно шго сам напред казао о том предмету, а овде да у средњу школу загледамо са другог једног становишта са средишта васпитавања и оплемењавама, браства и љубави и т. д. свих оних особина које и чине човека човеком у што нарочито долази питање ко су и какви су сами: Гимназиски васпштачи и просвешиоци. — Теби је познато, "драги пријатељу, каквих има међу тим људима којима је поверен један од најплеменитијих али и један од најтежих послова у друштвеном животу, ако би се вршио по начелима истинског настављања и оплемењивања. И што су, сем ретких изузетака, за ту тешкоћу по самој природи ствари недорасли наставници средњих школа по себи се разуме. Јер су иу -овам као и у свима другим случајима, на свима областима друштвеног живота много звани, али их је мало изабраних "што толико исто значи, колико природно одабирање за тај посао, колико да се истински неставник и васпитач мора радити а не може се никаквим вештачењем створити. Неко би _дакле морао имати очинских и материнских осећања спрам својих ученика, па тек онда могла би се назвати истинским васпитачем и просветиоцем, а пошто је то немогућно то су по самој природи ствари немогућни и истински васпитачи и просветитељи. Прем томе, и ако човештво оцењује свачији рад према идеалном позиву радникову, ипак тражити од васпитача и просветиоца да буду својим ученицима оно што што су добри родитељи своме породу не може се оправдати природним поретком ствари. Али и ако би било неправедно тражити од људи да буду оно што нису, по самој природи могло би се и мора тражити од њих онолико колико може дати просечна доброта природе човекове снабдевене компасом под именом философских и педагошких начела, што даје. __ могућности наставнику и васпитачу да буде у својим поступцима спрам ученика праведан: да ношење наставног и' васпитног терета одмери према природним и социјалним по„ добностима ученика, да својом увиђавношћу корегише непри-родан захтев школских уредаба на којима врло разнолике подобности детиње морају носити подједнако један исти