Učitelj

420 Учитељ

jedan pristupaćniji, jedan zanosniji način no što su: „Philosophiae: naturalis fheoria redacta ad unicam legem virium in natura ех1stentium“ -ili „Principien der Metaphysik“ og BI. Petronijevica. Dokle je Boškoviću i Petronijeviću bila neophodna sva erudicija prošlosti koja im je dala maha za jednu kristalizaciju, kao Što su njihova dela, dotle jednom Danteu, sem nešto malo отске 1 rimske mitologije, nije trebalo ništa više pa 'da da Pakao, Čistilište i Raj, čime je neizmerno uticao na moralni preporođaj, ne samo u onda degenirisanoj Italiji, već i van nje.

Pre no što završimo ovu raspravu, biće od interesa da se tu. duhu ovih redova zadržimo na nečemu Što je nama Srbima bliže i jasnije, nečemu što će nam objasniti i rasvetliti ne samo visinu moralnog nivoa kod našeg naroda, onda kada još nije bio moćam da prodre u dušu naših predaka ni jedan zračak zapadne kulture, nego će nam još protumačiti i Ono suludu, gotovo ртотејејзко | požrtvovanje, protkano ogromnim naporima samoodricanja. Mislite li da ih je za učinjena dela inspirisala samo vera, hrišćanska vera? Mislite li, da se ginulo i srljalo u smrt samo „za krst časni“? I najzad, mislite li, da se ima jedino crkvi zahvaliti što je najzad sačuvao zvoju nacionalnu svest, što je žudio za slobodom — kao: što to neki misle i tvrđe? Ne! Narod je sačuvao i krst, i oltar, L crkvu, i veru — a nije vera sačuvala natoda.

Ali sada, ako nije istina da je samo crkva učinila ono; ŠtO· joj se pripisuje, a ono je istina da je to isto učinio neko drugi, neko koji je zaista bio maočniji, bliži i shvatljiviji za duh naših, predaka.

Da! To je učinio narodni guslar, to su učinile gusie sa onom narodnom pesmom koja je „nerazdvojljiva od pevanja. glasom“, koji je katkad i sa slabijom sadržinom u rečima bila. jak izraz emocionalnih nadražaja. Žive narodne pesme a ne štampane, pesme uz pratnju gusala oduševljavale su naš narod, ulilć mu ljubav prema prošlosti, poštovanje prema crkvi, ozlojeđenost prema tiranima, veru u sebe i svoju budućnost... Samo „u jednom tonu, jednom и2мки, kriku, jednom rasteguutom vokalu može biti izraza duše i bez osobite melodije. Pevanje uz gusle ova. dva stiha: .

Nije blago ni srebro ni zlato,

Već je blago što je srcu drago, nije muzički vredno, ali glas, koji spušta i diže, dđulji i skraćuje