Učitelj

656 Учитељ

носно потребног знања, да. изведе добро предузеће, и у овоме случају анализа може констатовати само несвесну жељу као једини несвесни узрок сна. Напротив, кадгод изгледа да је нека друга идеја узрок сна, а не жеља, Фјорд верује — да иза оваквих идеја стоји увек притајена нека несвесна жеља.

Најзад овом Фројдову схватању сна као остварења. жеље упућује се и једна друга примедба: мисли се наиме да би сан као остварење жеље требало да буде увек пра-

_ћен једним пријатним осећањем, осећањем задовољства,

што међутим није случај код многих снова. Сви непријатни, немирни и страшни снови били би, с ове тачке гледишта, пот- · пуно неразумљиви.

Поводом ове примедбе Фројд прецизира и допуњава, и по други пут, у своме Уводу у психоанализу, своје мисли, изложене у његовом главном делу Значење снова, из 1910 г. На првом месту он подвлачи као чињеницу да су све жеље. које се изражавају у сновима на један прерушен, маскиран начин, забрањене, жигосане жеље, да су то најодвратније аспирације које се никад нису могле задовољити за време будног живота, једном речи, да су то жеље за које соба у будном стању уопште неће да зна, пошто се косе са њеним моралним или естетским појмовима. На другом месту, он подсећа на факат, да ови морални и естетски појмови особе: сачињавају контролну, критичку функцију свести, тако звану цензуру, која. дејствује, у једном извесном ступњу, и за време спавања. Цензура се противи голој појави ових недопуштених жеља. Отуд долази потреба за жеље да се преруше, маскирају, заодену у рухо под којим их цензура не може познати. Сваки сан је, према томе, резултанта између јачине жеље која тражи задовољење и јачине цензуре која се противи томе задовољењу. У колико је жеља јача, а цензура. слабија, у толико ће жеља бити мање прерушена и у толико ће бити непријатнија; и обрнуто, у колико је цензура јача а жеља слабија, у толико ће жеља бити више прерушена и њено мучно дејство више збрисано. Кадгод је дакле жеља

1 Њлд. с. 427.