Učitelj
||
662 Учитељ
Ово што је госпођа рекла у накнадним обавештењима. о своме сну, довољно је да се могу открити латентне идеје њенога сна. Оно што пада у очи у тим бавештењима, то је један. временски детаљ, који поставља везу између различитих делова сна. Госпођа је мислила на карте сувише рано, она их је купила сувише рано; исто тако њена свастика је похитала са својим новцем до златара, као да се бојала да ће задоцнити. Дакле јасно је да је у свима овим деловима сна наглашена мисао „сувише рано.' Ако бисмо сад додали овој наглашеној мисли мисао која је била, повод сну, т. ј. вести да се њена пријатељица, млађа од ње само за три месеца, верила за једног доброг човека, и ако овом додамо прекоре које гспођа упућује својој свастици, што је тако неразмишљено похитала да замени новац за накит, онда бисмо добили ову конструкцију латентних идеја сна, које изражени сан представља на јенан сувише прерушен начин:
„То је било апсурдно с моје стране што сам тако похитала, да се удам. Ја видим на примеру Елизе да не би ништа изгубила да сам чекала." (Хитање је изражено у њеном прераном куповању карата и сувише брзом куповању накита од стране њене свастике. Удадба се налази изражена у томе што иде заједно с мужем у позориште.) То би била главна латентна идеја овога сна.
Овај сан као што се види има све ознаке једног добро деформисаног сна, и ако баш не иде у ред сувише прерушених. Ми ћемо показати само на најважнију тачку његове прерушености и тиме ћемо изнети на видело и трећи начин на који цензура деформише снове. У латентним идејама овога сна елеменат „сувише рано", дакле идеја хитања заузима центар, главно тежиште, главну тачку латентног сна. Од овога елемента ништа није прошло у изражени сан у коме се све окреће око куповања, карата и позоришта. Главно тежиште латентнога сна налази се дакле у израженом сну померено на други део сна. М ово је управо оно што чини овај сан нејасним, неразумљивим, несхватљивим, што чини да се кроз изражени сан не може ни наслутити латентни сан. И ова прерушеност сна је само један од облика под којима се појављује дејство цензуре.
1 Ibid. 138