Učitelj

Предавање Географије 817

што се то обично узима још радовима Хердера, Кропачека, Хумболта, а највише Карла Ритера. На основу њихових радова развила се огромна методичка литература којој су представници Вагнер, Кирхоф, Моцат, Оберлендер, Гајстбек, Тишендорф и др..

Из историје развитка Географијске науке видећемо да се она врло дуго задржавала на стадиуму чисто описне науке. А то је сасвим природно. Први корак у развитку сваке науке је у прикуљљању а трећи на систематизацији њиховој, на генерализацији. На тај начин факат спорог прелаза Географије из описног стадиума у стадиум тумачеће Географије потпуно је објашњив. Исто тако било је и с природним наукама а нарочито Јестаственицом која је била чисто описног карактера, па се развила у систематику и најзад је дошла до данашњег ступња развитка који се карактерише тумачењем појава и истраживањем узрока, расматрањем утицаја и зависности појединих објеката једног од других изналажењем и биолошких закона.

Карло Ритер био је први који је поставио Географију на основицу праве науке. У свом познатом делу „Европа“ он је изнео суштину њену овако: „мој главни циљ био је да створим читаоцу живу представу 0 земљи, њеним природним ивештачким производима, о свету људском и свету природином и да све то представим као целину делова који један од другог зависе“.

На тој основи разрађује се данас у научном свету Географија а с њоме и Методика њена.

Методика земљописне наставе поставља главну вредност земљописа у основ. школи не у ређању факата и описивању 06јеката већ у расматрању природе у целокупној њеној укупности, у њеној средини пониклих животних појава, и у њиховом органском јединству. Омисао Географије и Земљописне Наставе је дакле да се издвоје животни појави који су се окристалисали у законитом реду у простору географске индивидуалности. Издвојити ове индивидуалности и тражити у њима изукрштане и испреплетане утицаје природних сила међусобом, њихов рефлекс у свима манифестацијама тих индивидуалности, открити месни карактер, и у терену и у клими и у рељефу и у природним лепотама и у свему ономе што везује човека за родну груду, његово етнографско биће, економске прилике, психичке навике и т. д. Ето то је смисао Замљописне Наставе.

(Наставиће се)